Përkthimi i kuptimeve Surja El Isra - El Muhtesar fi tefsir el Kuran el Kerim - Përkthimi serbisht - Numri i faqes 291 - Enciklopedia e Kuranit Fisnik

Ajeti: 87

إِلَّا رَحۡمَةٗ مِّن رَّبِّكَۚ إِنَّ فَضۡلَهُۥ كَانَ عَلَيۡكَ كَبِيرٗا

Међутим, теби се Бог смиловао, Веровесниче, па је похранио Своју књигу у твојим прсима. Божја доброта према теби је, уистину, велика: почастио те веровесништвом и Кур’аном, учинио је да будеш последњи посланик.

Ajeti: 88

قُل لَّئِنِ ٱجۡتَمَعَتِ ٱلۡإِنسُ وَٱلۡجِنُّ عَلَىٰٓ أَن يَأۡتُواْ بِمِثۡلِ هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ لَا يَأۡتُونَ بِمِثۡلِهِۦ وَلَوۡ كَانَ بَعۡضُهُمۡ لِبَعۡضٖ ظَهِيرٗا

Реци, Посланиче: “Кад би се сакупили сви људи и духови, и кад би покушали да се супроставе Кур’ану доносећи књигу која би по речитости и прецизности у изражавању била слична Кур’ану, они то, заиста, не би успели. Па чак и кад би једни другима у томе помагали, опет би били беспомоћни пред лепотом и савршенством Божјег говора.”

Ajeti: 89

وَلَقَدۡ صَرَّفۡنَا لِلنَّاسِ فِي هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ مِن كُلِّ مَثَلٖ فَأَبَىٰٓ أَكۡثَرُ ٱلنَّاسِ إِلَّا كُفُورٗا

Узвишени Бог наводи многе примере, поуке и савете у Својој књизи, како би се људи окористили и прихватили кур’анске упуте. Али ипак, већина људи пориче и негира истину те устрајава у заблуди.

Ajeti: 90

وَقَالُواْ لَن نُّؤۡمِنَ لَكَ حَتَّىٰ تَفۡجُرَ لَنَا مِنَ ٱلۡأَرۡضِ يَنۢبُوعًا

Казали су: “Нећемо ти веровати, Мухаммеде, нити ћемо следити оно што си донео све док не учиниш да потече извор питке воде у долини Меке!”

Ajeti: 91

أَوۡ تَكُونَ لَكَ جَنَّةٞ مِّن نَّخِيلٖ وَعِنَبٖ فَتُفَجِّرَ ٱلۡأَنۡهَٰرَ خِلَٰلَهَا تَفۡجِيرًا

“Или нам покажи врт у којем има различитог дрвећа и плодова, а кроз који протичу широке реке!”, рекли су такође.

Ajeti: 92

أَوۡ تُسۡقِطَ ٱلسَّمَآءَ كَمَا زَعَمۡتَ عَلَيۡنَا كِسَفًا أَوۡ تَأۡتِيَ بِٱللَّهِ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ قَبِيلًا

И тражили су да Посланик обори на њих део неба, као што то тврди да може да се деси, или пак да им доведе Бога и анђеле како би их видели својим очима!”

Ajeti: 93

أَوۡ يَكُونَ لَكَ بَيۡتٞ مِّن زُخۡرُفٍ أَوۡ تَرۡقَىٰ فِي ٱلسَّمَآءِ وَلَن نُّؤۡمِنَ لِرُقِيِّكَ حَتَّىٰ تُنَزِّلَ عَلَيۡنَا كِتَٰبٗا نَّقۡرَؤُهُۥۗ قُلۡ سُبۡحَانَ رَبِّي هَلۡ كُنتُ إِلَّا بَشَرٗا رَّسُولٗا

И рекли су: “Или док не будеш имао кућу од злата, или док се степеницама не попнеш на небо. Чак кад би се и попео на небо, не бисмо ти веровали ако нам, такође, не би донео Књигу од Бога у којој пише да си ти Божји посланик!” На ово им је Посланик Мухаммед, чудећи се њиховом негирању, порицању, охолости и тврдоглавости, само казао: “Слава припада мом Господару! Ја сам само Божја слуга којем је Он наредио да достави посланицу, и не могу сам од себе донети никаква чуда! Моја је дужност да доставим истину и да је објасним!”

Ajeti: 94

وَمَا مَنَعَ ٱلنَّاسَ أَن يُؤۡمِنُوٓاْ إِذۡ جَآءَهُمُ ٱلۡهُدَىٰٓ إِلَّآ أَن قَالُوٓاْ أَبَعَثَ ٱللَّهُ بَشَرٗا رَّسُولٗا

Неверници неће да поверују у Свемогућег Бога Јединог, и неће да следе веровесника одабраног, који им је донео Кур’ан од Бога, зато што из охолости не могу да прихвате да им је као Божји посланик послат човек, а не анђео.

Ajeti: 95

قُل لَّوۡ كَانَ فِي ٱلۡأَرۡضِ مَلَٰٓئِكَةٞ يَمۡشُونَ مُطۡمَئِنِّينَ لَنَزَّلۡنَا عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ مَلَكٗا رَّسُولٗا

Кажи им Веровесниче: “Кад би анђели боравили на Земљи и кад би се кретали смирено, Бог би им послао као посланика анђела, једног од њих, који најбоље познаје њихове прилике. Али, с обзиром на то да на Земљи живе људи, њима је најкорисније да им Бог пошаље човека као посланика који познаје њихове потребе и начин живота, да би могли да разумеју његов говор и упуства, како би га следили у покорности Богу.

Ajeti: 96

قُلۡ كَفَىٰ بِٱللَّهِ شَهِيدَۢا بَيۡنِي وَبَيۡنَكُمۡۚ إِنَّهُۥ كَانَ بِعِبَادِهِۦ خَبِيرَۢا بَصِيرٗا

Реци неверницима, Божји Посланиче: “Бог је довољан као сведок да сам доставио Објаву. Он савршено добро зна шта Његова створења раде, ништа Му није скривено, зна све њихове тајне.”

Dobitë e ajeteve të kësaj faqeje:

• بيَّن الله للناس في القرآن من كل ما يُعْتَبر به من المواعظ والعبر والأوامر والنواهي والقصص؛ رجاء أن يؤمنوا.

Кур’ан садржи опомене и савете, верске наредбе и верске забране, као и казивања. Све то Бог је објавио у Књизи не би ли људи поверовали.

• القرآن كلام الله وآية النبي الخالدة، ولن يقدر أحد على المجيء بمثله.

Кур’ан је Божји говор, дат Посланику као вечно наднаравно чудо. Никад нико неће моћи да сачини говор сличан Кур’ану.

• من رحمة الله بعباده أن أرسل إليهم بشرًا منهم، فإنهم لا يطيقون التلقي من الملائكة.

Из Своје милости, Бог је људима слао посланике из њихове врсте. Људи не би могли да директно прихвате објаву од посланика анђела.

• من شهادة الله لرسوله ما أيده به من الآيات، ونَصْرُه على من عاداه وناوأه.

Свемогући Бог пружио је помоћ Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и тиме што му је дао наднаравна чуда, па га је узвисио над онима који су му се противили.