Përkthimi i kuptimeve Ajeti 17 Surja Ibrahim - El Muhtesar fi tefsir el Kuran el Kerim - Përkthimi serbisht - Enciklopedia e Kuranit Fisnik

Ajeti: 17

يَتَجَرَّعُهُۥ وَلَا يَكَادُ يُسِيغُهُۥ وَيَأۡتِيهِ ٱلۡمَوۡتُ مِن كُلِّ مَكَانٖ وَمَا هُوَ بِمَيِّتٖۖ وَمِن وَرَآئِهِۦ عَذَابٌ غَلِيظٞ

Мучиће се да то прогута, покушавајући, што ће тешко да му пада због горчине, врелине и смрада, па неће моћи да прогута, а смрт ће га окруживати са свих страна, због жестине казне, али неће моћи да умре па да се одмори. Остаће жив, у патњи, а испред њега је и друга жестока казна која га чека.

Dobitë e ajeteve të kësaj faqeje:

• أن الأنبياء والرسل بشرٌ من بني آدم، غير أن الله تعالى فضلهم بحمل الرسالة واصطفاهم لها من بين بني آدم.

Веровесници и посланици су људска бића, с тим што их је Бог одликовао достављањем Објаве и одабрао их је међу људима.

• على الداعية الذي يريد التغيير أن يتوقع أن هناك صعوبات جَمَّة سوف تقابله، ومنها الطرد والنفي والإيذاء القولي والفعلي.

Мисионар који жели да поправи стање људи треба да буде спреман на велике потешкоће са којима ће да се суочи, попут вербалних и физичких напада.

• أن الدعاة والصالحين موعودون بالنصر والاستخلاف في الأرض.

Онима који позивају у веру и поправљају стање Бог обећава победу и да ће наследити Земљу.

• بيان إبطال أعمال الكافرين الصالحة، وعدم اعتبارها بسبب كفرهم.

Добра дела неверника биће поништена због њиховог неверства.