Përkthimi i kuptimeve Ajeti 117 Surja Hud - El Muhtesar fi tefsir el Kuran el Kerim - Përkthimi serbisht - Enciklopedia e Kuranit Fisnik

Ajeti: 117

وَمَا كَانَ رَبُّكَ لِيُهۡلِكَ ٱلۡقُرَىٰ بِظُلۡمٖ وَأَهۡلُهَا مُصۡلِحُونَ

О Посланиче, твој Господар није казнио ниједан народ који живи у неком насељу уколико би били од оних који поправљају стање и позивају на добро. Већ би уништавао насеља чији су становници били смутљивци због свог неверства, неправде и других греха.

Dobitë e ajeteve të kësaj faqeje:

• وجوب الاستقامة على دين الله تعالى.

Обавезно устрајање на Божјој вери.

• التحذير من الركون إلى الكفار الظالمين بمداهنة أو مودة.

Опасност приклањања многобошцима чињењем греха ради њих или истицање љубави према њиховом многобоштву.

• بيان سُنَّة الله تعالى في أن الحسنة تمحو السيئة.

Указивање на Божје правило да добра дела бришу лоша.

• الحث على إيجاد جماعة من أولي الفضل يأمرون بالمعروف، وينهون عن الفساد والشر، وأنهم عصمة من عذاب الله.

Подстицај на постојање скупине добрих људи верника који се баве позивањем на добро и одвраћањем од зла, јер постојање такве скупине омогућава Божју заштиту том народу од казне.