対訳 章 アッ＝サジダ章 - クルアーン簡潔注釈（セルビア語対訳） - ページ番号 415 - クルアーン百科事典

Падање ничице

本章の趣旨:

بيان حقيقة الخلق وأحوال الإنسان في الدنيا والآخرة.

Објашњење стварности стварања и стања човека на овом и на оном свету.

---

節: 1

الٓمٓ

На почетку поглавља ел-Бекара разматрали смо значење кур’анских скраћеница.

節: 2

تَنزِيلُ ٱلۡكِتَٰبِ لَا رَيۡبَ فِيهِ مِن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Овај је Кур’ан, који је објављен посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, несумњиво објава од Бога, узвишен и слављен нека је Он, Господара свих светова.

節: 3

أَمۡ يَقُولُونَ ٱفۡتَرَىٰهُۚ بَلۡ هُوَ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكَ لِتُنذِرَ قَوۡمٗا مَّآ أَتَىٰهُم مِّن نَّذِيرٖ مِّن قَبۡلِكَ لَعَلَّهُمۡ يَهۡتَدُونَ

Ипак, неверници говоре лажи: “Мухаммед измишља Кур’ан, а не доноси га од Бога!” Напротив, часни Кур’ан је објава у коју нема сумње, а која ти, Посланиче, долази од Племенитог Бога, да би опоменуо народ који пре тебе, није имао опомињача никаквог, не би ли се запутили Правом стазом, и поступали у складу с Објавом.

節: 4

ٱللَّهُ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا فِي سِتَّةِ أَيَّامٖ ثُمَّ ٱسۡتَوَىٰ عَلَى ٱلۡعَرۡشِۖ مَا لَكُم مِّن دُونِهِۦ مِن وَلِيّٖ وَلَا شَفِيعٍۚ أَفَلَا تَتَذَكَّرُونَ

Бог је створио небеса и Земљу и оно што је између њих у шест временских раздобља, и није због немоћи одмарао седми дан. Бог је у могућности да створи шта жели, и то у трену. Након што је створио небеса и Земљу, Свезнајући Бог узвисио се изнад Престоља онако како приличи Његовој величини. Осим Бога, људи немају никаквог заштитника да се брине о њима и удовољава њиховим потребама, нити имају каквог заговарача чије би се заговарање примило да буду поштеђени казне. Па зашто не размислите о Божјим доказима и не опоменете се саветима, и само Њега не обожавате?

節: 5

يُدَبِّرُ ٱلۡأَمۡرَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ ثُمَّ يَعۡرُجُ إِلَيۡهِ فِي يَوۡمٖ كَانَ مِقۡدَارُهُۥٓ أَلۡفَ سَنَةٖ مِّمَّا تَعُدُّونَ

Од небеса до Земље Свезнајући Бог свему даје распоред, само Он управља свиме, а затим се то распоређивање Богу враћа у току једног дана што износи, према нашем рачунању времена, хиљаду година.

節: 6

ذَٰلِكَ عَٰلِمُ ٱلۡغَيۡبِ وَٱلشَّهَٰدَةِ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

Ето то је Бог, Онај Који ствара и управља свемиром, Он познаје оно што је скривено од погледа и зна све што људске груди крију и оно што је видљиво. Бог је силан у Својој власти, нико Га не може потчинити, Он кажњава и оставља на цедилу Своје непријатеље; милостив је, уз то, према Својим добрим слугама.

節: 7

ٱلَّذِيٓ أَحۡسَنَ كُلَّ شَيۡءٍ خَلَقَهُۥۖ وَبَدَأَ خَلۡقَ ٱلۡإِنسَٰنِ مِن طِينٖ

Имајте на уму да је Бог Узвишени све савршено ствара и лепим чини Своја створења, и да је Адама, праоца човечанства, без преседана од глине створио.

節: 8

ثُمَّ جَعَلَ نَسۡلَهُۥ مِن سُلَٰلَةٖ مِّن مَّآءٖ مَّهِينٖ

И знајте да потомство Адамово ствара од семена, од течности која је ништавна.

節: 9

ثُمَّ سَوَّىٰهُ وَنَفَخَ فِيهِ مِن رُّوحِهِۦۖ وَجَعَلَ لَكُمُ ٱلسَّمۡعَ وَٱلۡأَبۡصَٰرَ وَٱلۡأَفۡـِٔدَةَۚ قَلِيلٗا مَّا تَشۡكُرُونَ

Затим човеку даје савршен лик и снагу па у њега удахне душу посредством анђела који је за то задужен. Бог вам, о људи, даје чуло слуха, помоћу којег чујете; чуло вида, помоћу којег видите; срце, помоћу којег схватате. Па ипак, захвалност је ваша на овим благодатима тако ретка, и међу вама је мало оних који ове благодати користе у послушност Богу.

節: 10

وَقَالُوٓاْ أَءِذَا ضَلَلۡنَا فِي ٱلۡأَرۡضِ أَءِنَّا لَفِي خَلۡقٖ جَدِيدِۭۚ بَلۡ هُم بِلِقَآءِ رَبِّهِمۡ كَٰفِرُونَ

Незнанобошци, порицатељи живота после смрти, рећи ће: “Зар ћемо, кад се са земљом сјединимо и прах постанемо, заиста бити створени изнова? То је незамисливо!” Тако говоре, а заправо не верују у могућност проживљења после смрти.

節: 11

۞ قُلۡ يَتَوَفَّىٰكُم مَّلَكُ ٱلۡمَوۡتِ ٱلَّذِي وُكِّلَ بِكُمۡ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّكُمۡ تُرۡجَعُونَ

Посланиче Ислама, обрати се онима који не верују: “Вас ће усмртити Анђео смрти, који вам је за то од Бога одређен, управо онда кад наступи ваш смртни час! Затим ћете се вратити Узвишеном Богу на Дан коначног полагања рачуна, па ће вас позвати на одговорност за дела која сте чинили; добре ће наградити, а зле казнити.”

本諸節の功徳:

• الحكمة من بعثة الرسل أن يهدوا أقوامهم إلى الصراط المستقيم.

Бог је слао посланике због тога да своје народе изведу на Прави пут. Ето у томе се крије мудрост постојања посланика.

• ثبوت صفة الاستواء لله من غير تشبيه ولا تمثيل.

Бог се узвисио изнад Арша. Ово Божје својство не поредимо са својством створења нити га материјализујемо.

• استبعاد المشركين للبعث مع وضوح الأدلة عليه.

Премда постоје јасни докази који упућују на проживљење, незнанобошци проживљење сматрају немогућим.