対訳 節 12 章 ルクマーン章 - クルアーン簡潔注釈（セルビア語対訳） - クルアーン百科事典

節: 12

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا لُقۡمَٰنَ ٱلۡحِكۡمَةَ أَنِ ٱشۡكُرۡ لِلَّهِۚ وَمَن يَشۡكُرۡ فَإِنَّمَا يَشۡكُرُ لِنَفۡسِهِۦۖ وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ ٱللَّهَ غَنِيٌّ حَمِيدٞ

Узвишени Бог дао је добром човеку Локману, искреном покајнику, мудрост која се огледала у разумевању вере, исправном промишљању и мудрим саветима, и наредио му је да се захваљује Богу на тим благодатима чинећи добра дела и сустежући се од греха. Бог Узвишени је независтан од свих светова и Он нема користи од веровања верника нити штету од непокорности грешника и неверника, па ко верује и захваљује – то ради у своју корист, а ко пориче благодати и не верује у Бога, Који створењима издашно даје благодати – па Бог је Себи довољан, свака захвала Њему припада, увек и у сваком стању.

本諸節の功徳:

• لما فصَّل سبحانه ما يصيب الأم من جهد الحمل والوضع دلّ على مزيد برّها.

У овим је одломцима казано да мајка трпи приликом трудноће и порођаја, што указује на њену предност у односу на оца.

• نفع الطاعة وضرر المعصية عائد على العبد.

Корист од доброг дела, као и штету од греха сноси управо починилац.

• وجوب تعاهد الأبناء بالتربية والتعليم.

Обавеза је одгајати и поучавати децу.

• شمول الآداب في الإسلام للسلوك الفردي والجماعي.

Правила лепог понашања која је установио Ислам обухватају појединца и друштво.