対訳 章 物語章 - クルアーン簡潔注釈（セルビア語対訳） - ページ番号 387 - クルアーン百科事典

節: 14

وَلَمَّا بَلَغَ أَشُدَّهُۥ وَٱسۡتَوَىٰٓ ءَاتَيۡنَٰهُ حُكۡمٗا وَعِلۡمٗاۚ وَكَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

И кад је Мојсије сазрео телесно и умно, Свезнајући Бог му је, пре посланства, мудрост и знање дао па га је упутио у знање о верским прописима. Као што је Узвишени Бог, наградио Мојсија за његова добра дела и богобојазност, наградиће сваког доброчинитеља, и то у сваком времену и на сваком месту.

節: 15

وَدَخَلَ ٱلۡمَدِينَةَ عَلَىٰ حِينِ غَفۡلَةٖ مِّنۡ أَهۡلِهَا فَوَجَدَ فِيهَا رَجُلَيۡنِ يَقۡتَتِلَانِ هَٰذَا مِن شِيعَتِهِۦ وَهَٰذَا مِنۡ عَدُوِّهِۦۖ فَٱسۡتَغَٰثَهُ ٱلَّذِي مِن شِيعَتِهِۦ عَلَى ٱلَّذِي مِنۡ عَدُوِّهِۦ فَوَكَزَهُۥ مُوسَىٰ فَقَضَىٰ عَلَيۡهِۖ قَالَ هَٰذَا مِنۡ عَمَلِ ٱلشَّيۡطَٰنِۖ إِنَّهُۥ عَدُوّٞ مُّضِلّٞ مُّبِينٞ

Онда Мојсије, мир над њим, уђе у град у време кад су његови становници одмарали. У граду је затекао двојицу људи како се препиру и туку – један је припадао његовом народу, синовима Израиљевим, а други је био из фараоновог народа, Копт. Тако је од Мојсија, мир над њим, затражио помоћ његов сународник против Копта, и Мојсије је оног из непријатељског народа ударио песницом па га је усмртио снагом ударца. Тада се посланик Мојсије одмах покаја и рече: “Ђаво ми је ово лепим приказао и навео ме на ружно дело! Ђаво је очити непријатељ човеку, који га одводи с Правог пута и настоји навести на чињење погубних дела.”

節: 16

قَالَ رَبِّ إِنِّي ظَلَمۡتُ نَفۡسِي فَٱغۡفِرۡ لِي فَغَفَرَ لَهُۥٓۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ

Убивши Копта, Мојсије, мир над њим, замоли и призна свој грех: “Господару мој, себи сам зло учинио убивши овог човека, па ми опрости мој грех!” И Узвишени Бог опрости Мојсију, јер је Бог милостив и самилостан и милостив спрам оних који се искрено покају.

節: 17

قَالَ رَبِّ بِمَآ أَنۡعَمۡتَ عَلَيَّ فَلَنۡ أَكُونَ ظَهِيرٗا لِّلۡمُجۡرِمِينَ

Господар је рекао да је Мојсије, мир над њим, додао на своју молитву следеће: “Боже, Господару мој, због благодати које си ми указао, снаге, знања и мудрости, нећу више никад помоћи ниједном човеку који другом човеку чини неправду!”

節: 18

فَأَصۡبَحَ فِي ٱلۡمَدِينَةِ خَآئِفٗا يَتَرَقَّبُ فَإِذَا ٱلَّذِي ٱسۡتَنصَرَهُۥ بِٱلۡأَمۡسِ يَسۡتَصۡرِخُهُۥۚ قَالَ لَهُۥ مُوسَىٰٓ إِنَّكَ لَغَوِيّٞ مُّبِينٞ

Тако би, и Мојсије, мир над њим, освану у фараоновом граду престрашен, пун зебње је био, очекивао је шта ће да се догоди. Недуго затим угледао је свог сународника који је од њега јуче затражио помоћ против Копта: и данас позива Мојсија у помоћ против другог Копта. Мојсије му је рекао: “Ти си у правој заблуди, чиниш људима огромну неправду и прелазиш границе у злу!”

節: 19

فَلَمَّآ أَنۡ أَرَادَ أَن يَبۡطِشَ بِٱلَّذِي هُوَ عَدُوّٞ لَّهُمَا قَالَ يَٰمُوسَىٰٓ أَتُرِيدُ أَن تَقۡتُلَنِي كَمَا قَتَلۡتَ نَفۡسَۢا بِٱلۡأَمۡسِۖ إِن تُرِيدُ إِلَّآ أَن تَكُونَ جَبَّارٗا فِي ٱلۡأَرۡضِ وَمَا تُرِيدُ أَن تَكُونَ مِنَ ٱلۡمُصۡلِحِينَ

Пошто је посланик Мојсије, мир над њим, хтео да насрне на Копта, који је његов непријатељ и непријатељ његовог сународника, његов сународник је помислио да Мојсије жели њега да дохвати зато што је рекао: “Ти си, збиља, у правој заблуди!” Па се обратио Мојсију: “Мојсије, зар ћеш убити и мене као што си јуче убио човека? Ти хоћеш на Земљи силу да проводиш, и да убијаш људе без икаквог права; ти не желиш да мириш завађене!”

節: 20

وَجَآءَ رَجُلٞ مِّنۡ أَقۡصَا ٱلۡمَدِينَةِ يَسۡعَىٰ قَالَ يَٰمُوسَىٰٓ إِنَّ ٱلۡمَلَأَ يَأۡتَمِرُونَ بِكَ لِيَقۡتُلُوكَ فَٱخۡرُجۡ إِنِّي لَكَ مِنَ ٱلنَّٰصِحِينَ

Кад се прочуло шта се догодило, некакав човек дотрча с краја града и извести Мојсија, мир над њим: “Главешине овог града договарају се да те смакну – зато излази, бежи, јер ја сам ти искрени, саветник, из сажаљења према теби.” Рекао је то Мојсију како би побегао и умакао потери.

節: 21

فَخَرَجَ مِنۡهَا خَآئِفٗا يَتَرَقَّبُۖ قَالَ رَبِّ نَجِّنِي مِنَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

Тако Мојсије, мир над њим, послуша савет оног човека и из града изађе, бежећи, препун зебње, стрепећи да ће да га ухвате фараонови људи, па се обратио Свемогућем Богу да га спаси од насилних људи, и да му никакво зло не учине.

本諸節の功徳:

• الاعتراف بالذنب من آداب الدعاء.

У правила лепог понашања приликом упућивања молитве спада и то да човек призна своје грехе.

• الشكر المحمود هو ما يحمل العبد على طاعة ربه، والبعد عن معصيته.

Права захвалност се састоји у томе да човек чини добра дела и да се сустеже од свега што не ваља.

• أهمية المبادرة إلى النصح خاصة إذا ترتب عليه إنقاذ مؤمن من الهلاك.

Веома је важно правовремено упутити савет вернику, поготово кад се ради о ситуацији у којој је верников живот у питању.

• وجوب اتخاذ أسباب النجاة، والالتجاء إلى الله بالدعاء.

Обавезно је подузети све кораке који воде у спас и Господару се искрено и скрушено обраћати како би нам указао на пут спаса.