対訳 章 ユーヌス章 - クルアーン簡潔注釈（セルビア語対訳） - ページ番号 219 - クルアーン百科事典

節: 89

قَالَ قَدۡ أُجِيبَت دَّعۡوَتُكُمَا فَٱسۡتَقِيمَا وَلَا تَتَّبِعَآنِّ سَبِيلَ ٱلَّذِينَ لَا يَعۡلَمُونَ

Бог је рекао: О Мојсије и Ароне, ваша молба против фараона и угледника из његовог народа је услишана, па останите постојани у вери и не скрећите са правог пута, и не следите пут незналица који не познају истину.

節: 90

۞ وَجَٰوَزۡنَا بِبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱلۡبَحۡرَ فَأَتۡبَعَهُمۡ فِرۡعَوۡنُ وَجُنُودُهُۥ بَغۡيٗا وَعَدۡوًاۖ حَتَّىٰٓ إِذَآ أَدۡرَكَهُ ٱلۡغَرَقُ قَالَ ءَامَنتُ أَنَّهُۥ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱلَّذِيٓ ءَامَنَتۡ بِهِۦ بَنُوٓاْ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَأَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

Олакшали смо потомцима Израиља да се спасе и да пређу море након што се оно раздвојило. Када их је фараон са својом војском скоро сустигао, желећи да их нападне, море се саставило и када је почео да се дави и да губи наду у спас, повикао је: верујем у Онога Који заслужује да буде обожаван, у Онога у Кога су веровали синови Израиљеви, и ја сам предан Богу, и покоравам Му се.

節: 91

ءَآلۡـَٰٔنَ وَقَدۡ عَصَيۡتَ قَبۡلُ وَكُنتَ مِنَ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

Зар да сада верујеш када си изгубио наду у спас, а пре тога си, о фараону, грешио према Богу и од Његовог пута си одвраћао, и неред си чинио због своје заблуде и друге си заводио?

節: 92

فَٱلۡيَوۡمَ نُنَجِّيكَ بِبَدَنِكَ لِتَكُونَ لِمَنۡ خَلۡفَكَ ءَايَةٗۚ وَإِنَّ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلنَّاسِ عَنۡ ءَايَٰتِنَا لَغَٰفِلُونَ

О фараону, данас ћемо из мора да те извадимо и ставићемо те на површину Земље, да би поуку узимао свако ко после тебе дође, иако је већина људи немарна према нашим речима и доказима, не размишљајући о њима.

節: 93

وَلَقَدۡ بَوَّأۡنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ مُبَوَّأَ صِدۡقٖ وَرَزَقۡنَٰهُم مِّنَ ٱلطَّيِّبَٰتِ فَمَا ٱخۡتَلَفُواْ حَتَّىٰ جَآءَهُمُ ٱلۡعِلۡمُۚ إِنَّ رَبَّكَ يَقۡضِي بَيۡنَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ فِيمَا كَانُواْ فِيهِ يَخۡتَلِفُونَ

И Ми смо синове Израиљеве у часни предео и похвално место, у благословљеној Палестини, населили и лепом и дозвољеном храном их опскрбили, и тек кад им је дошло право знање у Кур'ану које потврђује истинитост Торе у којем је описан Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, они су се у мишљењу и вери разишли. А Господар твој ће им, сигурно, на Судњем дану пресудити о ономе у чему су се разилазили. Када су то занегирали одузета им је домовина. Твој Господар, о Мухаммеде, на Судњем дану ће им пресудити у вези њиховог разилажења, па ће онима који су били у праву и онима који су били у заблуди дати оно што заслужују.

節: 94

فَإِن كُنتَ فِي شَكّٖ مِّمَّآ أَنزَلۡنَآ إِلَيۡكَ فَسۡـَٔلِ ٱلَّذِينَ يَقۡرَءُونَ ٱلۡكِتَٰبَ مِن قَبۡلِكَۚ لَقَدۡ جَآءَكَ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكَ فَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُمۡتَرِينَ

А ако сумњаш, о Посланиче, у оно што ти објављујемо у Кур'ану, ти онда упитај Јевреје који читају Тору и хришћане који читају Јеванђеље, па ће ти они казати да је истина све што ти се објављује, јер они то налазе у својим књигама. Теби Истина у које нема сумње, од Господара твога долази, и никако не буди од оних који сумњају.

節: 95

وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ فَتَكُونَ مِنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ

И не буди никако од оних који Божје речи, доказе и знамења поричу, па да настрадаш, као што су страдали они који су уништени због неверовања. Бог овим жели да нам укаже на опасност сумње у вери и порицања истине, а посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, је сачуван од таквих дела.

節: 96

إِنَّ ٱلَّذِينَ حَقَّتۡ عَلَيۡهِمۡ كَلِمَتُ رَبِّكَ لَا يُؤۡمِنُونَ

А они за које се испуни Божја реч и пресуда да умру у неверству јер су у њему устрајавали, заиста неће никада поверовати.

節: 97

وَلَوۡ جَآءَتۡهُمۡ كُلُّ ءَايَةٍ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

Макар им дошли сви докази, било да су верски докази или чудеса у природи, све док не доживе болну патњу. Тада ће поверовати, али то им неће бити од користи.

本諸節の功徳:

• وجوب الثبات على الدين، وعدم اتباع سبيل المجرمين.

Указивање на обавезност устрајности у вери и удаљавање од пута грешника.

• لا تُقْبل توبة من حَشْرَجَت روحه، أو عاين العذاب.

Покајање се не прихвата ономе коме душа излази, или у тренутку извршења казне.

• أن اليهود والنصارى كانوا يعلمون صفات النبي صلى الله عليه وسلم، لكن الكبر والعناد هو ما منعهم من الإيمان.

Јевреји и хришћани препознали су својства посланства Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, али из охолости и ината нису у њега поверовали.