対訳 章 マルヤム章 - クルアーン簡潔注釈（ボスニア語対訳） - ページ番号 308 - クルアーン百科事典

節: 39

وَأَنذِرۡهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡحَسۡرَةِ إِذۡ قُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ وَهُمۡ فِي غَفۡلَةٖ وَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

I opomeni ljude, Poslaniče, na Sudnji dan, dan tuge zbog podbacivanja u Allahovim pravima, u kojem će tugovati onaj ko je činio loše zbog svoga griješenja, a onaj ko je činio dobro što nije činio više, kada se zatvore registri djela i kada se svede račun, pa svako dobije po zasluzi. Međutim, nevjernici su na ovom svijetu nemarni spram Dana sudnjeg jer okreću glave od istine i slijede neistinu, i ne vjeruju u Sudnji dan.

節: 40

إِنَّا نَحۡنُ نَرِثُ ٱلۡأَرۡضَ وَمَنۡ عَلَيۡهَا وَإِلَيۡنَا يُرۡجَعُونَ

Samo će Svemogući Allah naslijediti Zemlju i one koji žive na njoj, kad će učiniti da sva stvorenja poumiru i kad će samo On, jer je Živi, Onaj Koji ne umire, ostati. I Allahu, džellešanuhu, sve će se naposlijetku vratiti pa će On, svodeći obračun, dobre nagraditi, a zločeste kazniti.

節: 41

وَٱذۡكُرۡ فِي ٱلۡكِتَٰبِ إِبۡرَٰهِيمَۚ إِنَّهُۥ كَانَ صِدِّيقٗا نَّبِيًّا

Poslaniče, kazuj kur’ansko kazivanje o Ibrahimu, alejhis-selam, istinoljubivom koji je potvrđivao Allahova znamenja; njega je Svevišnji Allah počastio vjerovjesništvom.

節: 42

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ يَٰٓأَبَتِ لِمَ تَعۡبُدُ مَا لَا يَسۡمَعُ وَلَا يُبۡصِرُ وَلَا يُغۡنِي عَنكَ شَيۡـٔٗا

Kad se Ibrahim, alejhis-selam, obratio svom ocu Azeru: “Zašto, o oče moj, obožavaš kipove, materiju koja ne čuje niti vidi tvoj ibadet, niti te može od zla sačuvati, niti ti može kakvo dobro donijeti? ”

節: 43

يَٰٓأَبَتِ إِنِّي قَدۡ جَآءَنِي مِنَ ٱلۡعِلۡمِ مَا لَمۡ يَأۡتِكَ فَٱتَّبِعۡنِيٓ أَهۡدِكَ صِرَٰطٗا سَوِيّٗا

I rekao mu je: “Mene je, oče moj, Svevišnji Allah počastio korisnim znanjem koje mi je dao u vidu objave, pa primi moj savjet i slijedi Pravi put, na koji ću ti ukazati.”

節: 44

يَٰٓأَبَتِ لَا تَعۡبُدِ ٱلشَّيۡطَٰنَۖ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ كَانَ لِلرَّحۡمَٰنِ عَصِيّٗا

“O oče moj, nemoj slijediti šejtanove stope, obožavajući ga! Šejtan je, znaj to, Allahu nepokoran, bio mu je naredio sedždu Ademu, pa se nije pokorio.”

節: 45

يَٰٓأَبَتِ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يَمَسَّكَ عَذَابٞ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ فَتَكُونَ لِلشَّيۡطَٰنِ وَلِيّٗا

“O oče moj, bojim se da ćeš umrijeti kao nevjernik, pa će te neizostavno stići Allahova kazna u paklenoj vatri, u kojoj ćeš zauvijek ostati i sa šejtanom, zbog naklonjenosti njemu, u Džehennemu biti.”

節: 46

قَالَ أَرَاغِبٌ أَنتَ عَنۡ ءَالِهَتِي يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُۖ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ لَأَرۡجُمَنَّكَۖ وَٱهۡجُرۡنِي مَلِيّٗا

Azer odgovori sinu Ibrahimu: “Zar ti, o Ibrahime, želiš obožavati neke druge, a ne moje bogove? Ako ne prestaneš vrijeđati i nipodaštavati moje bogove, zbilja ću te kamenovati. Idi od mene, ne želim te dugo vidjeti, niti s tobom razgovarati i ne želim se uopće s tobom sastajati!”

節: 47

قَالَ سَلَٰمٌ عَلَيۡكَۖ سَأَسۡتَغۡفِرُ لَكَ رَبِّيٓۖ إِنَّهُۥ كَانَ بِي حَفِيّٗا

Poslanik Ibrahim, alejhis-selam, reče ocu: “Od mene nećeš doživjeti nikakvu neprijatnost, sigurno. Molit ću dragog Allaha da te uputi na Pravu stazu i da ti oprosti grijehe. Moj Gospodar mi uvijek usliša dovu i nikad se u Njega ne razočaram.”

節: 48

وَأَعۡتَزِلُكُمۡ وَمَا تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَأَدۡعُواْ رَبِّي عَسَىٰٓ أَلَّآ أَكُونَ بِدُعَآءِ رَبِّي شَقِيّٗا

“I povlačim se od tebe, i naroda tvog, i lažnih božanstava kojima se klanjate, a ne Sveznajućem Allahu. Neću odustajati od robovanja Allahu, džellešanuhu, uvijek ću Ga zazivati, iskreno Mu vjeru ispovijedajući; Allah me neće nesretnim učiniti odbivši moju molbu.”

節: 49

فَلَمَّا ٱعۡتَزَلَهُمۡ وَمَا يَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَهَبۡنَا لَهُۥٓ إِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَۖ وَكُلّٗا جَعَلۡنَا نَبِيّٗا

Nakon što je poslanik Ibrahim, alejhis-selam, napustio svog oca i višebošce među svojim narodom, porekavši ispravnost robovanja kipovima, Uzvišeni Allah darovao mu je sina Ishaka, kao zamjenu za izgubljenu porodicu, koji je, opet, stekao sina Jakuba, i obojicu je učinio vjerovjesnicima.

節: 50

وَوَهَبۡنَا لَهُم مِّن رَّحۡمَتِنَا وَجَعَلۡنَا لَهُمۡ لِسَانَ صِدۡقٍ عَلِيّٗا

I sve njih, Ibrahima i njegove sinove, Plemeniti je Allah odlikovao visokim razinama: poslanstvom, mudrošću i lijepim spomenom među robovima.

節: 51

وَٱذۡكُرۡ فِي ٱلۡكِتَٰبِ مُوسَىٰٓۚ إِنَّهُۥ كَانَ مُخۡلَصٗا وَكَانَ رَسُولٗا نَّبِيّٗا

Poslaniče, kazuj kur’ansko kazivanje o poslaniku Musau, alejhis-selam, kojeg je Svemogući Allah izabrao i kao poslanika i vjerovjesnika poslao.

本諸節の功徳:

• لما كان اعتزال إبراهيم لقومه مشتركًا فيه مع سارة، ناسب أن يذكر هبتهما المشتركة وحفيدهما، ثم جاء ذكر إسماعيل مستقلًّا مع أن الله وهبه إياه قبل إسحاق.

Budući da je Ibrahim svoje sunarodnike napustio u društvu sa svojom suprugom Sarom, i trebalo je da spomene njihovog zajedničkog sina Ishaka, i njihovo unuče, a zatim da zasebno spomene Ismaila, iako se Ismail rodio prije Ishaka.

• التأدب واللطف والرفق في محاورة الوالدين واختيار أفضل الأسماء في مناداتهما.

Prema roditeljima treba se veoma lijepo ophoditi, treba biti blag prema njima, s njima treba uljudno i umiljato razgovarati, te ih treba zvati najljepšim imenima.

• المعاصي تمنع العبد من رحمة الله، وتغلق عليه أبوابها، كما أن الطاعة أكبر الأسباب لنيل رحمته.

Činjenje grijeha ima za posljedicu da čovjeku bude uskraćena Allahova milost i da se pred njime zatvore vrata Njegove dobrote. S druge strane, činjenje dobrih djela najveći je uzrok postizanja Allahove milosti.

• وعد الله كل محسن أن ينشر له ثناءً صادقًا بحسب إحسانه، وإبراهيم عليه السلام وذريته من أئمة المحسنين.

Sveznajući je Allah obećao da će dati da ljudi iskreno hvale svakog dobročinitelja, srazmjerno njegovu dobročinstvu. Ibrahim, alejhis-selam, i njegovi potomci jesu predvodnici dobročinitelja.