Traduzione dei significati Sura Al-A‘râf - Traduzione serba dell'Abbreviata Esegesi del Nobile Corano - Numero di pagina 166 - L'Enciclopedia del Nobile Corano

Versetto: 131

فَإِذَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡحَسَنَةُ قَالُواْ لَنَا هَٰذِهِۦۖ وَإِن تُصِبۡهُمۡ سَيِّئَةٞ يَطَّيَّرُواْ بِمُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓۗ أَلَآ إِنَّمَا طَٰٓئِرُهُمۡ عِندَ ٱللَّهِ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ

Када фараоновом народу дође плодна година, и када уберу пуно плодова и усева, и падну цене, они кажу: "Ово смо добили јер смо заслужили, и јер то нама припада. "Док ако их задеси искушење попут суше, мноштва болести и других, мисле да им је Мојсије са његовим народом донео несрећу, док је истина да их све то погађа Божјом одредбом, и у томе ни Мојсије нити било ко други има удела, осим у случају да је Мојсије молио против њих. Међутим, већина њих не зна па те ствари приписују неком другом мимо Богу.

Versetto: 132

وَقَالُواْ مَهۡمَا تَأۡتِنَا بِهِۦ مِنۡ ءَايَةٖ لِّتَسۡحَرَنَا بِهَا فَمَا نَحۡنُ لَكَ بِمُؤۡمِنِينَ

Фараонов народ рече Мојсију, мир над њим, пркосећи истини: "С којим год доказом да нам дођеш доказујући да смо ми на заблуди а ти на истини, како би нас одвратио од онога на чему смо и како бисмо ти поверовали - знај да ти никада нећемо веровати!"

Versetto: 133

فَأَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلطُّوفَانَ وَٱلۡجَرَادَ وَٱلۡقُمَّلَ وَٱلضَّفَادِعَ وَٱلدَّمَ ءَايَٰتٖ مُّفَصَّلَٰتٖ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ وَكَانُواْ قَوۡمٗا مُّجۡرِمِينَ

Па смо на њих послали велику воду као казну за њихово порицање и инат, па су се њихови усеви и плодови потопили, и послали смо им скакавце који су појели њихове усеве, и инсекте који нападају усеве или вашке које узнемиравају човека у његовој коси, и послали смо им жабе које су испуниле све њихове посуде и поквариле њихову храну, и које су им несаницу изазивале, и послали смо им крв тако да се вода у њиховим бунарима и рекама претворила у крв! Све то смо послали као јасне знакове који су долазили једни за другим, али и поред тога су охоло одбили да поверују у Бога и оно са чим им је дошао Мојсије, мир над њим. Они су били народ грешни, народ који никако не оставља заблуду и који не жели прави пут.

Versetto: 134

وَلَمَّا وَقَعَ عَلَيۡهِمُ ٱلرِّجۡزُ قَالُواْ يَٰمُوسَى ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ بِمَا عَهِدَ عِندَكَۖ لَئِن كَشَفۡتَ عَنَّا ٱلرِّجۡزَ لَنُؤۡمِنَنَّ لَكَ وَلَنُرۡسِلَنَّ مَعَكَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Када их Бог казни овим стварима они рекоше Мојсију: "О Мојсије, замоли за нас твог Господара твојим веровесништвом и тиме што ти је обећао да ће уклонити казну нашим покајањем, да од нас отклони ову казну. Ако се то испуни, ми ћемо сигурно поверовати у тебе и ослободићемо Израиљћане и послаћемо их са тобом."

Versetto: 135

فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُمُ ٱلرِّجۡزَ إِلَىٰٓ أَجَلٍ هُم بَٰلِغُوهُ إِذَا هُمۡ يَنكُثُونَ

Пошто смо отклонили казну од њих до одређеног рока када ћемо их потпуно уништити, тад гле - прекршише обећање које су дали, да ће веровати и ослободити Израиљћане. Остали су устрајни на неверству и нису ослободили Израиљћане да напусте Миср са Мојсијем.

Versetto: 136

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ فَأَغۡرَقۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ بِأَنَّهُمۡ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ عَنۡهَا غَٰفِلِينَ

Када дође време које је одређено за њихово уништење спустисмо на њих Нашу казну тиме што их потописмо у мору, јер су Божје знакове у лаж угонили и од јасне истине се окретали.

Versetto: 137

وَأَوۡرَثۡنَا ٱلۡقَوۡمَ ٱلَّذِينَ كَانُواْ يُسۡتَضۡعَفُونَ مَشَٰرِقَ ٱلۡأَرۡضِ وَمَغَٰرِبَهَا ٱلَّتِي بَٰرَكۡنَا فِيهَاۖ وَتَمَّتۡ كَلِمَتُ رَبِّكَ ٱلۡحُسۡنَىٰ عَلَىٰ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ بِمَا صَبَرُواْۖ وَدَمَّرۡنَا مَا كَانَ يَصۡنَعُ فِرۡعَوۡنُ وَقَوۡمُهُۥ وَمَا كَانُواْ يَعۡرِشُونَ

И Израиљћанима које је фараон и његов народ тлачио смо дали у наслеђе источне и западне делове земље, земље Палестине коју је Бог благословио дајући да у њој усеви и плодови рађају на најпотпунији начин. И тиме су биле испуњене обећане речи твог Господара, о Посланиче, а Његов говор је најлепши говор: "А Ми смо хтели да оне који су на земљи тлачени обдаримо и да их вођама и наследницима учинимо." (Кур'ан, Ел-Касас, 5.) Бог је дао Израиљћанима власт на Земљи јер су се стрпили на тлачењу које им је долазило од фараона и његовог народа, а уништили смо њихова станишта, замкове и усеве.

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• الخير والشر والحسنات والسيئات كلها بقضاء الله وقدره، لا يخرج منها شيء عن ذلك.

Добро и зло бива Аллаховом одредбом која све обухвата.

• شأن الناس في وقت المحنة والمصائب اللجوء إلى الله بدافع نداء الإيمان الفطري.

Људи у искушењима и тешкоћама искрено прибегавају Богу због природног веровања које је усађено дубоко у њиховим душама.

• يحسن بالمؤمن تأمل آيات الله وسننه في الخلق، والتدبر في أسبابها ونتائجها.

Верник треба промишљати о Божјим знаковима и законима којима управља над Својим створењима, размишљајући о узроцима и последицама онога што се дешава.

• تتلاشى قوة الأفراد والدول أمام قوة الله العظمى، والإيمان بالله هو مصدر كل قوة.

Снага људи појединаца и држава се распршава пред Божјом величанственом снагом, а веровање у Бога је извор сваке снаге.

• يكافئ الله تعالى عباده المؤمنين الصابرين بأن يمكِّنهم في الأرض بعد استضعافهم.

Узвишени Аллах награђује стрпљиве вернике тиме што им даје власт на Земљи након потлачености.