Traduzione dei significati Sura Luqmân - Traduzione serba dell'Abbreviata Esegesi del Nobile Corano - Numero di pagina 412 - L'Enciclopedia del Nobile Corano

Versetto: 12

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا لُقۡمَٰنَ ٱلۡحِكۡمَةَ أَنِ ٱشۡكُرۡ لِلَّهِۚ وَمَن يَشۡكُرۡ فَإِنَّمَا يَشۡكُرُ لِنَفۡسِهِۦۖ وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ ٱللَّهَ غَنِيٌّ حَمِيدٞ

Узвишени Бог дао је добром човеку Локману, искреном покајнику, мудрост која се огледала у разумевању вере, исправном промишљању и мудрим саветима, и наредио му је да се захваљује Богу на тим благодатима чинећи добра дела и сустежући се од греха. Бог Узвишени је независтан од свих светова и Он нема користи од веровања верника нити штету од непокорности грешника и неверника, па ко верује и захваљује – то ради у своју корист, а ко пориче благодати и не верује у Бога, Који створењима издашно даје благодати – па Бог је Себи довољан, свака захвала Њему припада, увек и у сваком стању.

Versetto: 13

وَإِذۡ قَالَ لُقۡمَٰنُ لِٱبۡنِهِۦ وَهُوَ يَعِظُهُۥ يَٰبُنَيَّ لَا تُشۡرِكۡ بِٱللَّهِۖ إِنَّ ٱلشِّرۡكَ لَظُلۡمٌ عَظِيمٞ

И спомени, Посланиче, дан кад се Локман обратио свом сину, постичући га на добро, а одвраћајући га од зла. Наиме, рекао му је да се добро чува незнанобоштва, па му је рекао да је то један од највећих и најгнуснијих греха који има за последицу да човек вечно остане у Ватри.

Versetto: 14

وَوَصَّيۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ بِوَٰلِدَيۡهِ حَمَلَتۡهُ أُمُّهُۥ وَهۡنًا عَلَىٰ وَهۡنٖ وَفِصَٰلُهُۥ فِي عَامَيۡنِ أَنِ ٱشۡكُرۡ لِي وَلِوَٰلِدَيۡكَ إِلَيَّ ٱلۡمَصِيرُ

Свезнајући Бог опоручио је и заповедио је човеку да чини доброчинство својим родитељима и да им се покорава у оном у чему није непослушност према Богу. Мајка га је носила једва подносећи трудноћу, трпећи све теже и теже болове и разне непријатности; носи га и одбија од дојења у току две године. Бог Узвишени је заповедио човеку да се захваљује својим родитељима, и да чини добра дела а да се сустеже од свега шта не ваља, јер ће се Богу сви вратити, па ће добре наградити, а зле казнити.

Versetto: 15

وَإِن جَٰهَدَاكَ عَلَىٰٓ أَن تُشۡرِكَ بِي مَا لَيۡسَ لَكَ بِهِۦ عِلۡمٞ فَلَا تُطِعۡهُمَاۖ وَصَاحِبۡهُمَا فِي ٱلدُّنۡيَا مَعۡرُوفٗاۖ وَٱتَّبِعۡ سَبِيلَ مَنۡ أَنَابَ إِلَيَّۚ ثُمَّ إِلَيَّ مَرۡجِعُكُمۡ فَأُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Па ипак, буду ли те родитељи навраћали да одбациш праву веру у милостивог Бога, да друге обожаваш и да грехе чиниш, немој им се покорити у томе – послушност је само у чињењу добра, не може се бити послушно човеку у оном што је Свевишњи Бог забранио да се чини. Али, немој дозволити да те непослушност према родитељима, кад је реч о забрањеном, наведе на ружно понашање према њима, него им чини добро, дружи се с њима и благо се према њима опходи, следећи притом пут покајника, оних који се враћају Силном Богу чинећи добра дела и сустежући се од порока. А после смрти, знајте поуздано, следи повратак Свезнајућем Богу, Који ће сваког обавестити о оном шта је радио и, сваком дати према заслугама!

Versetto: 16

يَٰبُنَيَّ إِنَّهَآ إِن تَكُ مِثۡقَالَ حَبَّةٖ مِّنۡ خَرۡدَلٖ فَتَكُن فِي صَخۡرَةٍ أَوۡ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ أَوۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ يَأۡتِ بِهَا ٱللَّهُۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَطِيفٌ خَبِيرٞ

“Синко мој”, обратио се затим Локман свом сину, саветујући га, “Бог Узвишени, зна за свако дело, било оно добро или лоше, па макар било тешко као зрно горушице, на стени или ма где на небесима или у земљи, и Он ће га показати на Дану судњем, да би свако био награђен или кажњен према оном што је радио. Бог је благ према људима, па им даје добро и чува их од зла на најлепши начин. Бог је о свему добро обавештен, ништа Му није скривено.”

Versetto: 17

يَٰبُنَيَّ أَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ وَأۡمُرۡ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَٱنۡهَ عَنِ ٱلۡمُنكَرِ وَٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَآ أَصَابَكَۖ إِنَّ ذَٰلِكَ مِنۡ عَزۡمِ ٱلۡأُمُورِ

Мудри Локман наредио је свом сину да обавља молитву исправно и у потпуности, јер је молитва стуб вере и одвраћа од неваљалих дела и зла, и да буде стрпљив приликом искушења. То је све наредба од Узвишеног Бога који заповеда да се чини доброчинство, и у погледу тога нема избора, то је обавеза.

Versetto: 18

وَلَا تُصَعِّرۡ خَدَّكَ لِلنَّاسِ وَلَا تَمۡشِ فِي ٱلۡأَرۡضِ مَرَحًاۖ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُحِبُّ كُلَّ مُخۡتَالٖ فَخُورٖ

Локман је свом сину такође рекао: “Немој лице своје од људи да окрећеш, из охолости и умишљености да си бољи од неког, већ буди весео, благ и угодан саговорник! И немој надмено и умишљено земљом да ходаш, па Бог не воли гордог, охолог и самодопадљивог човека, који себе сматра вреднијим од других људи, и који није захвалан на благодатима које му је дао.”

Versetto: 19

وَٱقۡصِدۡ فِي مَشۡيِكَ وَٱغۡضُضۡ مِن صَوۡتِكَۚ إِنَّ أَنكَرَ ٱلۡأَصۡوَٰتِ لَصَوۡتُ ٱلۡحَمِيرِ

“Кад ходаш, ходај скромно и одмерено, а не бахато и охоло, и спусти глас кад говориш – то спада у правила лепог понашања и указује на умност оних који тако поступају – несумњиво је глас магарца најружнији и најнепријатнији, па немој подизати свој глас беспотребно; будеш ли подизао глас у говору, личићеш магарцу."

Alcuni insegnamenti da trarre da questi versi sono:

• لما فصَّل سبحانه ما يصيب الأم من جهد الحمل والوضع دلّ على مزيد برّها.

У овим је одломцима казано да мајка трпи приликом трудноће и порођаја, што указује на њену предност у односу на оца.

• نفع الطاعة وضرر المعصية عائد على العبد.

Корист од доброг дела, као и штету од греха сноси управо починилац.

• وجوب تعاهد الأبناء بالتربية والتعليم.

Обавеза је одгајати и поучавати децу.

• شمول الآداب في الإسلام للسلوك الفردي والجماعي.

Правила лепог понашања која је установио Ислам обухватају појединца и друштво.