অৰ্থানুবাদ ছুৰা ইউনুছ - ছাৰ্বিয়ান অনুবাদ- মৰ্কজ ৰুৱাদুত তাৰ্জামাহ - পৃষ্ঠা নং 214 - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 43

وَمِنۡهُم مَّن يَنظُرُ إِلَيۡكَۚ أَفَأَنتَ تَهۡدِي ٱلۡعُمۡيَ وَلَوۡ كَانُواْ لَا يُبۡصِرُونَ

А међу незнанобошцима има и оних који те посматрају, а можеш ли ти да упутиш на Прави пут слепе, ако још и не увиђају?!

আয়াত: 44

إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَظۡلِمُ ٱلنَّاسَ شَيۡـٔٗا وَلَٰكِنَّ ٱلنَّاسَ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ

Аллах, заиста, никакву неправду не чини људима, људи је чине сами себи.

আয়াত: 45

وَيَوۡمَ يَحۡشُرُهُمۡ كَأَن لَّمۡ يَلۡبَثُوٓاْ إِلَّا سَاعَةٗ مِّنَ ٱلنَّهَارِ يَتَعَارَفُونَ بَيۡنَهُمۡۚ قَدۡ خَسِرَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِلِقَآءِ ٱللَّهِ وَمَا كَانُواْ مُهۡتَدِينَ

А на судњем Дану када их Аллах сакупи, учиниће им се да су боравили само један кратак део дана на Земљи, и тада ће једни друге да препознају. Страдаће, засигурно, они који су порицали да ће пред Аллахом да стану и који нису Упуту следили!

আয়াত: 46

وَإِمَّا نُرِيَنَّكَ بَعۡضَ ٱلَّذِي نَعِدُهُمۡ أَوۡ نَتَوَفَّيَنَّكَ فَإِلَيۡنَا مَرۡجِعُهُمۡ ثُمَّ ٱللَّهُ شَهِيدٌ عَلَىٰ مَا يَفۡعَلُونَ

Било да ти покажемо део казне коју смо им припремили, било да те пре тога усмртимо, Нама ће сви да се врате, а Аллах је сведок ономе што они раде.

আয়াত: 47

وَلِكُلِّ أُمَّةٖ رَّسُولٞۖ فَإِذَا جَآءَ رَسُولُهُمۡ قُضِيَ بَيۡنَهُم بِٱلۡقِسۡطِ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ

Сваки је народ имао посланика, и кад њихов посланик дође међу њима на Судњем дану биће им праведно пресуђено, и неће им неправда бити учињена.

আয়াত: 48

وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا ٱلۡوَعۡدُ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“

আয়াত: 49

قُل لَّآ أَمۡلِكُ لِنَفۡسِي ضَرّٗا وَلَا نَفۡعًا إِلَّا مَا شَآءَ ٱللَّهُۗ لِكُلِّ أُمَّةٍ أَجَلٌۚ إِذَا جَآءَ أَجَلُهُمۡ فَلَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ سَاعَةٗ وَلَا يَسۡتَقۡدِمُونَ

Реци: „Сам од себе не могу никакву штету да отклоним, а ни неку корист себи да прибавим; бива онако како Аллах хоће!“ Сваки народ има одређени рок, а кад рок његов дође, ни за трен неће моћи ни да га одложе ни да га убрзају.

আয়াত: 50

قُلۡ أَرَءَيۡتُمۡ إِنۡ أَتَىٰكُمۡ عَذَابُهُۥ بَيَٰتًا أَوۡ نَهَارٗا مَّاذَا يَسۡتَعۡجِلُ مِنۡهُ ٱلۡمُجۡرِمُونَ

Реци: „Кажите ви мени: Ако ће Његова казна да вас задеси ноћу или дању, зашто је онда пожурују злочинци?“

আয়াত: 51

أَثُمَّ إِذَا مَا وَقَعَ ءَامَنتُم بِهِۦٓۚ ءَآلۡـَٰٔنَ وَقَدۡ كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

Зар ћете тек онда, кад се казна догоди, да поверујете?! Зар тек тада, а раније сте је пожуривали?!

আয়াত: 52

ثُمَّ قِيلَ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذُوقُواْ عَذَابَ ٱلۡخُلۡدِ هَلۡ تُجۡزَوۡنَ إِلَّا بِمَا كُنتُمۡ تَكۡسِبُونَ

Затим ће онима који су били незнанобошци да буде речено: „Искусите вечну патњу; да ли сте кажњени осим према ономе што сте чинили?!“

আয়াত: 53

۞ وَيَسۡتَنۢبِـُٔونَكَ أَحَقٌّ هُوَۖ قُلۡ إِي وَرَبِّيٓ إِنَّهُۥ لَحَقّٞۖ وَمَآ أَنتُم بِمُعۡجِزِينَ

Они те запиткују: „Да ли је истина та патња?“ Реци: „Јесте, Господара ми мога, заиста је истина, и ви нећете моћи да је спречите.“