অৰ্থানুবাদ আয়াত 47 ছুৰা আল-ক্বাচাচ - আল-মুখতাচাৰ ফী তাফছীৰিল কোৰআনিল কাৰীমৰ চাৰ্বিয়ান অনুবাদ - আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ বিশ্বকোষ

আয়াত: 47

وَلَوۡلَآ أَن تُصِيبَهُم مُّصِيبَةُۢ بِمَا قَدَّمَتۡ أَيۡدِيهِمۡ فَيَقُولُواْ رَبَّنَا لَوۡلَآ أَرۡسَلۡتَ إِلَيۡنَا رَسُولٗا فَنَتَّبِعَ ءَايَٰتِكَ وَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

И да Милостиви Бог не би послао казну безбожницима због неверства и порока, па да кажу, наводећи то као оправдање: “Боже, Господару наш, зашто нам ниси, пре него што си нас казнио, посланика послао да верујемо и следимо речи које си објавио!” Да тога није, Ми бисмо их одмах казнили, међутим, послали смо им Посланика и дали смо им времена како не би оправдање имали.

এই পৃষ্ঠাৰ আয়াতসমূহৰ পৰা সংগৃহীত কিছুমান উপকাৰী তথ্য:

• نفي علم الغيب عن رسول الله صلى الله عليه وسلم إلَّا ما أطلعه الله عليه.

Ове речи су довољни показатељи да Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, не зна непознато. Кад је реч о томе, он зна само оно о чему га Свезнајући Бог извести.

• اندراس العلم بتطاول الزمن.

С проласком времена губи се и бледи знање о вери.

• تحدّي الكفار بالإتيان بما هو أهدى من وحي الله إلى رسله.

Бог је невернике изазвао да донесу веру која је боља и исправнија од вере с којом је послао посланике.

• ضلال الكفار بسبب اتباع الهوى، لا بسبب اتباع الدليل.

Неверници лутају управо због тога што следе прохтеве, а не зато што следе одређене доказе.