含义的翻译 段 135 章 阿里欧姆拉尼 - 塞尔维亚语版古兰经简明注释。 - 《古兰经》合辑

段: 135

وَٱلَّذِينَ إِذَا فَعَلُواْ فَٰحِشَةً أَوۡ ظَلَمُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ ذَكَرُواْ ٱللَّهَ فَٱسۡتَغۡفَرُواْ لِذُنُوبِهِمۡ وَمَن يَغۡفِرُ ٱلذُّنُوبَ إِلَّا ٱللَّهُ وَلَمۡ يُصِرُّواْ عَلَىٰ مَا فَعَلُواْ وَهُمۡ يَعۡلَمُونَ

И то су они који ако учине грех сете се Аллаха и Његове претње грешницима и обећање богобојазнима, па затраже од свог Господара да им прекрије грехе и пређе преко њих, јер једино Он прашта грехе. Такви не устрајавају у чињењу греха, и знају да су грешни и да Аллах прашта све грехе.

这业中每段经文的优越:

• الترغيب في المسارعة إلى عمل الصالحات اغتنامًا للأوقات، ومبادرة للطاعات قبل فواتها.

Ови одломци садрже подстицање на журно чињење добрих дела, искориштавајући време пре него што буде прекасно.

• من صفات المتقين التي يستحقون بها دخول الجنة: الإنفاق في كل حال، وكظم الغيظ، والعفو عن الناس، والإحسان إلى الخلق.

Од особина богобојазних због којих заслужују улазак у Рај јесте и удељивање у свакој ситуацији, спутавање срџбе, опраштање људима и доброчинство према њима.

• النظر في أحوال الأمم السابقة من أعظم ما يورث العبرة والعظة لمن كان له قلب يعقل به.

Посматрање стања претходних народа доноси многе поуке и поруке ономе чије срце поуку прима.