مەنالار تەرجىمىسى ئايەت 49 سۈرە زۇمەر - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم ئىنىسكىلوپىدىيىسى

ئايەت: 49

فَإِذَا مَسَّ ٱلۡإِنسَٰنَ ضُرّٞ دَعَانَا ثُمَّ إِذَا خَوَّلۡنَٰهُ نِعۡمَةٗ مِّنَّا قَالَ إِنَّمَآ أُوتِيتُهُۥ عَلَىٰ عِلۡمِۭۚ بَلۡ هِيَ فِتۡنَةٞ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ

Ако неверника снађу невоље и искушења, као нпр. болест и сиромаштво, искрено се обраћа Свевишњем Богу молећи Га за спас. Након што му Племенити Бог отклони невољу и подари благодат здравља и иметка, неверник говори: “Ово благостање дато ми је зато што Бог зна да га заслужујем!” А истина је да су то само искушење и приближавање казни. И већина неверника није тога свесна, па буду обмањени Божјим благодатима.

بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:

• النعمة على الكافر استدراج.

Свевишњи Бог обасипа неверника благодатима, али га помоћу њих само приближава казни.

• سعة رحمة الله بخلقه.

Бог је према створењима изузетно милостив.

• الندم النافع هو ما كان في الدنيا، وتبعته توبة نصوح.

Самопрекор користи само на овом свету, и то под условом да се човек искрено покаје за зло које је чинио.