Salin ng mga Kahulugan Surah An-Nahl - Salin sa Wikang Serbiyano ng Al-Mukhtasar fī Tafsīr Al-Qur’an Al-Karīm - Numero ng Pahina 272 - Ensayklopedia ng Marangal na Qur-an

Ayah: 43

وَمَآ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ إِلَّا رِجَالٗا نُّوحِيٓ إِلَيۡهِمۡۖ فَسۡـَٔلُوٓاْ أَهۡلَ ٱلذِّكۡرِ إِن كُنتُمۡ لَا تَعۡلَمُونَ

Ми смо и пре тебе, Посланиче, само људе, а не анђеле, као посланике са објавом слали. То је закон који се не мења. Ако у то сумњате, питајте следбенике Књиге, и они ће да вам кажу да смо као посланике само људе, а не анђеле, слали. Ако не знате то, њих упитајте.

Ayah: 44

بِٱلۡبَيِّنَٰتِ وَٱلزُّبُرِۗ وَأَنزَلۡنَآ إِلَيۡكَ ٱلذِّكۡرَ لِتُبَيِّنَ لِلنَّاسِ مَا نُزِّلَ إِلَيۡهِمۡ وَلَعَلَّهُمۡ يَتَفَكَّرُونَ

Наиме, слали смо људе као посланике и давали смо им непобитне доказе и књиге. А теби, Посланиче, објављујемо Кур’ан да би објаснио људима оно што им требаш објаснити, и да би они користили свој разум и да би извукли поуку из садржаја Књиге коју смо ти објавили.

Ayah: 45

أَفَأَمِنَ ٱلَّذِينَ مَكَرُواْ ٱلسَّيِّـَٔاتِ أَن يَخۡسِفَ ٱللَّهُ بِهِمُ ٱلۡأَرۡضَ أَوۡ يَأۡتِيَهُمُ ٱلۡعَذَابُ مِنۡ حَيۡثُ لَا يَشۡعُرُونَ

А зар су сигурни они који ружне подмуклости раде да их Бог неће у земљу утерати, као што је Каруна из фараоновог народа у земљу утерао, или да им неће, одакле не могу ни помислити, казну послати?!

Ayah: 46

أَوۡ يَأۡخُذَهُمۡ فِي تَقَلُّبِهِمۡ فَمَا هُم بِمُعۡجِزِينَ

Односно, зар мисле да их неће казнити кад буду на путовањима или кад отпутују негде ради трговине? А они Му неће моћи умаћи.

Ayah: 47

أَوۡ يَأۡخُذَهُمۡ عَلَىٰ تَخَوُّفٖ فَإِنَّ رَبَّكُمۡ لَرَءُوفٞ رَّحِيمٌ

Односно, зар мисле да их неће стићи Божја казна док у страху стрепе од ње? Али, Бог је благ и милостив према људима, па не жури да их казни; даје им времена не би ли се покајали.

Ayah: 48

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَىٰ مَا خَلَقَ ٱللَّهُ مِن شَيۡءٖ يَتَفَيَّؤُاْ ظِلَٰلُهُۥ عَنِ ٱلۡيَمِينِ وَٱلشَّمَآئِلِ سُجَّدٗا لِّلَّهِ وَهُمۡ دَٰخِرُونَ

Зар мекански порицатељи не виде да све оно што је Бог створио сад десно, сад лево пружа сенке своје, и то на сунцу кад је дан, односно на месецу кад је ноћ? И зар не виде да је то Богу послушно и покорно, и да Му се у правом смислу те клања?

Ayah: 49

وَلِلَّهِۤ يَسۡجُدُۤ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِ مِن دَآبَّةٖ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ وَهُمۡ لَا يَسۡتَكۡبِرُونَ

Богу се клања све што се налази на небесима и све што се на Земљи налази, у првом реду анђели, који се не охоле кад је реч о падању ничице пред Богом и покоравању.

Ayah: 50

يَخَافُونَ رَبَّهُم مِّن فَوۡقِهِمۡ وَيَفۡعَلُونَ مَا يُؤۡمَرُونَ۩

Поред тога што су увек покорни и предани Господару, анђели су пуни страхопоштовања према Богу, Који се налази изнад њих Својим Бићем и влашћу, и к томе они извршавају Божје заповести.

Ayah: 51

۞ وَقَالَ ٱللَّهُ لَا تَتَّخِذُوٓاْ إِلَٰهَيۡنِ ٱثۡنَيۡنِۖ إِنَّمَا هُوَ إِلَٰهٞ وَٰحِدٞ فَإِيَّٰيَ فَٱرۡهَبُونِ

Свим људима и џиннима Бог каже: “Двојици се богова не клањајте – само је један Бог, Који нема саучесника – и само се Мене бојте!”

Ayah: 52

وَلَهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَلَهُ ٱلدِّينُ وَاصِبًاۚ أَفَغَيۡرَ ٱللَّهِ تَتَّقُونَ

Све што је на небесима и на Земљи Божје је, све је Он створио и свиме Он управља. Зато Му треба увек послушан бити. Зар неког другог, осим Бога, да се бојите? Само се Бога бојте!

Ayah: 53

وَمَا بِكُم مِّن نِّعۡمَةٖ فَمِنَ ٱللَّهِۖ ثُمَّ إِذَا مَسَّكُمُ ٱلضُّرُّ فَإِلَيۡهِ تَجۡـَٔرُونَ

Људи, од Бога је свака благодат, духовна и материјална, коју уживате. Људи, чим вас каква невоља задеси, као нпр. болест или сиромаштво, опет од Њега гласно помоћ тражите не би ли од вас отклонио недаћу. Онај Који даје благодати и отклања непријатности, Тај је, и нико други, достојан да једино буде обожаван.

Ayah: 54

ثُمَّ إِذَا كَشَفَ ٱلضُّرَّ عَنكُمۡ إِذَا فَرِيقٞ مِّنكُم بِرَبِّهِمۡ يُشۡرِكُونَ

Након што вам Бог услиши молитву и отклони невољу, неки међу вама исти час Господара свог с другим божанством изједначи и њих обожава. То је непојмљива нискост!

Ilan sa mga Pakinabang ng mga Ayah sa Pahinang Ito:

• على المجرم أن يستحي من ربه أن تكون نعم الله عليه نازلة في جميع اللحظات ومعاصيه صاعدة إلى ربه في كل الأوقات.

Грешник треба да се стиди због тога што га Господар у сваком тренутку обасипа благодатима, а он непрестано чини грехе.

• ينبغي لأهل الكفر والتكذيب وأنواع المعاصي الخوف من الله تعالى أن يأخذهم بالعذاب على غِرَّة وهم لا يشعرون.

Потребно је да се неверници, порицатељи и грешници боје тога да им Бог, узвишен и слављен нека је Он, не пошаље казну онда кад је не буду очекивали, не би ли се покајали.

• جميع النعم من الله تعالى، سواء المادية كالرّزق والسّلامة والصّحة، أو المعنوية كالأمان والجاه والمنصب ونحوها.

Све благодати, без обзира на то радило се о материјалним, као нпр. иметак и здравље, или о нематеријалним, као нпр. сигурност, углед и положај, од Бога су.

• لا يجد الإنسان ملجأً لكشف الضُّرِّ عنه في وقت الشدائد إلا الله تعالى فيضجّ بالدّعاء إليه؛ لعلمه أنه لا يقدر أحد على إزالة الكرب سواه.

У тешким искушењима човек је свестан да му једино Бог може помоћи, па Му се обраћа помоћу молитве и тражи излаз из искушења.