மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அல்கலம் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 565 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 17

إِنَّا بَلَوۡنَٰهُمۡ كَمَا بَلَوۡنَآ أَصۡحَٰبَ ٱلۡجَنَّةِ إِذۡ أَقۡسَمُواْ لَيَصۡرِمُنَّهَا مُصۡبِحِينَ

Ми смо ове незнанобошце искушали сушом и глађу, као што смо власнике једне баште искушали када су се заклели да ће ујутру што пре да оберу њене плодове, како сиромаси не би ништа добили.

வசனம்: 18

وَلَا يَسۡتَثۡنُونَ

Они у својој заклетви нису назначили да ће то учинити ако Бог да.

வசனம்: 19

فَطَافَ عَلَيۡهَا طَآئِفٞ مِّن رَّبِّكَ وَهُمۡ نَآئِمُونَ

Бог је на ту башту послао ватру, па ју је она уништила док су власници спавали, па нису могли да је заштите и да спрече ватру.

வசனம்: 20

فَأَصۡبَحَتۡ كَٱلصَّرِيمِ

Она је постала пуста попут црне и тамне ноћи.

வசனம்: 21

فَتَنَادَوۡاْ مُصۡبِحِينَ

Када је било јутро, они су почели да једни друге дозивају

வசனம்: 22

أَنِ ٱغۡدُواْ عَلَىٰ حَرۡثِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰرِمِينَ

Говорили су: Што раније крените до својих њива, пре него што сиромаси дођу, ако желите да оберете плодове.

வசனம்: 23

فَٱنطَلَقُواْ وَهُمۡ يَتَخَٰفَتُونَ

Пожурили су према својим њивама и усевима, тихо међусобно причајући

வசனம்: 24

أَن لَّا يَدۡخُلَنَّهَا ٱلۡيَوۡمَ عَلَيۡكُم مِّسۡكِينٞ

Једни другима су говорили: Нека у баште данас не улази ниједан сиромах

வசனம்: 25

وَغَدَوۡاْ عَلَىٰ حَرۡدٖ قَٰدِرِينَ

Одмах, почетком јутра кренули су, уверени да ће обрати плодове из својих њива.

வசனம்: 26

فَلَمَّا رَأَوۡهَا قَالُوٓاْ إِنَّا لَضَآلُّونَ

Када су видели запаљене њиве и баште, једни другима су се обратили речима: Ми смо залутали, тј. погрешили смо пут до њива.

வசனம்: 27

بَلۡ نَحۡنُ مَحۡرُومُونَ

Напротив ускраћено нам је да оберемо плодове, јер смо били одлучни да сирмасима ништа не дамо.

வசனம்: 28

قَالَ أَوۡسَطُهُمۡ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ لَوۡلَا تُسَبِّحُونَ

Један који је међу њима био најбољи рече: "Када сте одлучили да сиромасима забраните плодове ове баште, зар вам нисам казао: 'Боље вам је да славите Бога и да Му се покајете?'"

வசனம்: 29

قَالُواْ سُبۡحَٰنَ رَبِّنَآ إِنَّا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

Казали су: Нека је слављен наш Господар, ми смо били према себи неправедни када смо одлучили да сиромасима забранимо наше плодове.

வசனம்: 30

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَلَٰوَمُونَ

Тада су једни другима упућивали речи укора.

வசனம்: 31

قَالُواْ يَٰوَيۡلَنَآ إِنَّا كُنَّا طَٰغِينَ

Кајући се, казали су: Пропали смо, јер смо прешли дозвољену границу када смо сиромасима ускратили њихово право.

வசனம்: 32

عَسَىٰ رَبُّنَآ أَن يُبۡدِلَنَا خَيۡرٗا مِّنۡهَآ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا رَٰغِبُونَ

Господар наш је у стању да нам подари бољу башту од ове коју смо имали, ми се само Њему надамо, од Њега опрост и свако добро тражимо.

வசனம்: 33

كَذَٰلِكَ ٱلۡعَذَابُۖ وَلَعَذَابُ ٱلۡأٓخِرَةِ أَكۡبَرُۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ

Оваквим казнама кажњавамо оне који према Нама греше, а казна на Будућем свету је већа, када би они знали и били свесни њене жестине и трајности.

வசனம்: 34

إِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ عِندَ رَبِّهِمۡ جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

Оне који се Бога буду бојали следећи Његове заповести и клонећи се Његових забрана, чекају рајске баште у којима ће уживати без престанка.

வசனம்: 35

أَفَنَجۡعَلُ ٱلۡمُسۡلِمِينَ كَٱلۡمُجۡرِمِينَ

Зар да муслимане учинимо као невернике у погледу награде или казне, као што тврде меккански незнанобошци?

வசனம்: 36

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

О незнанобошци, шта вам је па доносите такву неправедну и искривљену пресуду?

வசனம்: 37

أَمۡ لَكُمۡ كِتَٰبٞ فِيهِ تَدۡرُسُونَ

Да ли ви имате књигу у којој сте прочитали да су једнаки покорни верник и грешник?

வசனம்: 38

إِنَّ لَكُمۡ فِيهِ لَمَا تَخَيَّرُونَ

Да ли у тој књизи пише да ћете имати оно што изаберете на Будућем свету?

வசனம்: 39

أَمۡ لَكُمۡ أَيۡمَٰنٌ عَلَيۡنَا بَٰلِغَةٌ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ إِنَّ لَكُمۡ لَمَا تَحۡكُمُونَ

Или ви имате код нас потврђене уговоре из којих произлази да ћете имати оно што сами себи одредите?

வசனம்: 40

سَلۡهُمۡ أَيُّهُم بِذَٰلِكَ زَعِيمٌ

О Посланиче, упитај оне који тако говоре: Ко је од вас гарант и јамац?

வசனம்: 41

أَمۡ لَهُمۡ شُرَكَآءُ فَلۡيَأۡتُواْ بِشُرَكَآئِهِمۡ إِن كَانُواْ صَٰدِقِينَ

Или, имају ли они саучеснике поред Бога који ће их у награди изједначити с верницима?! Па нека они саучеснике своје доведу ако говоре истину и ако су њихове тврдње, да ће имати исти статус као верници, тачне!

வசனம்: 42

يَوۡمَ يُكۡشَفُ عَن سَاقٖ وَيُدۡعَوۡنَ إِلَى ٱلسُّجُودِ فَلَا يَسۡتَطِيعُونَ

На дан када буду велике страхоте и када наш Господар открије потколеницу, и када се људи позову да падну лицем на тле, па ће верници пасти лицем на тле, а неверници и лицемери то неће моћи да учине.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• منع حق الفقير سبب في هلاك المال.

Ускраћивање права сиромасима, узрок је пропасти имовине.

• تعجيل العقوبة في الدنيا من إرادة الخير بالعبد ليتوب ويرجع.

Божје кажњавање на овоме свету је вид указивања добра према кажњенику, како би се покајао и повратио Богу.

• لا يستوي المؤمن والكافر في الجزاء، كما لا تستوي صفاتهما.

Верник и неверник нису исти у погледу награде или казне, као што ни њихове особине нису исте.