மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 22 அத்தியாயம் அல்மாயிதா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 22

قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِنَّ فِيهَا قَوۡمٗا جَبَّارِينَ وَإِنَّا لَن نَّدۡخُلَهَا حَتَّىٰ يَخۡرُجُواْ مِنۡهَا فَإِن يَخۡرُجُواْ مِنۡهَا فَإِنَّا دَٰخِلُونَ

Његов народ му рече: "О Мојсије, у светој земљи се налази народ који има велику моћ, и зато не можемо ући. Докле год су они тамо, нећемо ући, јер ми не можемо да се боримо против њих. Уколико изађу, ми ћемо ући."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• تعذيب الله تعالى لكفرة بني إسرائيل بالمسخ وغيره يوجب إبطال دعواهم في كونهم أبناء الله وأحباءه.

Узвишени Аллах је казнио невернике међу Израиљћанима тако што је неке претворио у животиње, а остале казнио на друге начине, што указује на ништавност њихове тврдње да су они Аллахови синови и миљеници.

• التوكل على الله تعالى والثقة به سبب لاستنزال النصر.

Ослонац на Аллаха Узвишеног и поуздање у Њега узрок су спуштања Његове помоћи.

• جاءت الآيات لتحذر من الأخلاق الرديئة التي كانت عند بني إسرائيل.

Ови одломци су дошли да упозоре на ружне особине Израиљћана.

• الخوف من الله سبب لنزول النعم على العبد، ومن أعظمها نعمة طاعته سبحانه.

Страх од Аллаха је узрок спуштања благодати, од којих је највећа благодат покорности Њему Узвишеном.