மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 20 அத்தியாயம் அல்மாயிதா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 20

وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ يَٰقَوۡمِ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ إِذۡ جَعَلَ فِيكُمۡ أَنۢبِيَآءَ وَجَعَلَكُم مُّلُوكٗا وَءَاتَىٰكُم مَّا لَمۡ يُؤۡتِ أَحَدٗا مِّنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

О Посланиче, спомени када је Мојсије рекао свом народу, потомцима Израиљевим: "Народе мој, сетите се Аллахове благодати и захваљујте Му славећи Га речима славе, када вам је послао веровеснике да вас позивају на прави пут, и неке међу вама учинио краљевима након што сте били поробљени, и дао вам многе благодати које у вашем времену ником није дао."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• تعذيب الله تعالى لكفرة بني إسرائيل بالمسخ وغيره يوجب إبطال دعواهم في كونهم أبناء الله وأحباءه.

Узвишени Аллах је казнио невернике међу Израиљћанима тако што је неке претворио у животиње, а остале казнио на друге начине, што указује на ништавност њихове тврдње да су они Аллахови синови и миљеници.

• التوكل على الله تعالى والثقة به سبب لاستنزال النصر.

Ослонац на Аллаха Узвишеног и поуздање у Њега узрок су спуштања Његове помоћи.

• جاءت الآيات لتحذر من الأخلاق الرديئة التي كانت عند بني إسرائيل.

Ови одломци су дошли да упозоре на ружне особине Израиљћана.

• الخوف من الله سبب لنزول النعم على العبد، ومن أعظمها نعمة طاعته سبحانه.

Страх од Аллаха је узрок спуштања благодати, од којих је највећа благодат покорности Њему Узвишеном.