மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 148 அத்தியாயம் அந்நிஸா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 148

۞ لَّا يُحِبُّ ٱللَّهُ ٱلۡجَهۡرَ بِٱلسُّوٓءِ مِنَ ٱلۡقَوۡلِ إِلَّا مَن ظُلِمَۚ وَكَانَ ٱللَّهُ سَمِيعًا عَلِيمًا

Аллах не воли да се гласно о лошем говори, већ то презире и за то прети казном, осим ономе коме је неправда учињена; њему је дозвољено да каже оно што је (у основи) ружан говор о оном ко му је неправду учинио, попут тужбе против њега, упућивања молитве против њега, попут вербалног узвраћања истом мером, али је боље да се стрпи него да о злу јавно гласно говори. Аллах чује све што говорите и зна ваше намере, па се чувајте да не изговарате и да не намеравате зло.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• يجوز للمظلوم أن يتحدث عن ظلمه وظالمه لمن يُرْجى منه أن يأخذ له حقه، وإن قال ما لا يسر الظالم.

Ономе коме је неправда учињена дозвољено је да говори о томе и да говори о неправеднику, казујући то ономе од кога се нада да му може помоћи и вратити његово право, макар рекао оно што неправедник не воли да се о њему каже.

• حض المظلوم على العفو - حتى وإن قدر - كما يعفو الرب - سبحانه - مع قدرته على عقاب عباده.

Ови ајети подстичу муслимана да опрашта, чак и када је у могућности да казни, као што Аллах опрашта иако је у могућности да казни.

• لا يجوز التفريق بين الرسل بالإيمان ببعضهم دون بعض، بل يجب الإيمان بهم جميعًا.

Није довољно веровати само у неке посланике, већ је обавезно веровати у све посланике.