மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 19 அத்தியாயம் லுக்மான் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 19

وَٱقۡصِدۡ فِي مَشۡيِكَ وَٱغۡضُضۡ مِن صَوۡتِكَۚ إِنَّ أَنكَرَ ٱلۡأَصۡوَٰتِ لَصَوۡتُ ٱلۡحَمِيرِ

“Кад ходаш, ходај скромно и одмерено, а не бахато и охоло, и спусти глас кад говориш – то спада у правила лепог понашања и указује на умност оних који тако поступају – несумњиво је глас магарца најружнији и најнепријатнији, па немој подизати свој глас беспотребно; будеш ли подизао глас у говору, личићеш магарцу."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• لما فصَّل سبحانه ما يصيب الأم من جهد الحمل والوضع دلّ على مزيد برّها.

У овим је одломцима казано да мајка трпи приликом трудноће и порођаја, што указује на њену предност у односу на оца.

• نفع الطاعة وضرر المعصية عائد على العبد.

Корист од доброг дела, као и штету од греха сноси управо починилац.

• وجوب تعاهد الأبناء بالتربية والتعليم.

Обавеза је одгајати и поучавати децу.

• شمول الآداب في الإسلام للسلوك الفردي والجماعي.

Правила лепог понашања која је установио Ислам обухватају појединца и друштво.