மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 134 அத்தியாயம் ஆலஇம்ரான் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 134

ٱلَّذِينَ يُنفِقُونَ فِي ٱلسَّرَّآءِ وَٱلضَّرَّآءِ وَٱلۡكَٰظِمِينَ ٱلۡغَيۡظَ وَٱلۡعَافِينَ عَنِ ٱلنَّاسِۗ وَٱللَّهُ يُحِبُّ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Богобојазни су они који удељују своје иметке на Аллаховом путу, у благостању и неимаштини, и који спутавају своју срџбу онда када су у стању осветити се, и који опраштају неправду коју им други учине. Аллах воли доброчинитеље који поседују наведене особине.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الترغيب في المسارعة إلى عمل الصالحات اغتنامًا للأوقات، ومبادرة للطاعات قبل فواتها.

Ови одломци садрже подстицање на журно чињење добрих дела, искориштавајући време пре него што буде прекасно.

• من صفات المتقين التي يستحقون بها دخول الجنة: الإنفاق في كل حال، وكظم الغيظ، والعفو عن الناس، والإحسان إلى الخلق.

Од особина богобојазних због којих заслужују улазак у Рај јесте и удељивање у свакој ситуацији, спутавање срџбе, опраштање људима и доброчинство према њима.

• النظر في أحوال الأمم السابقة من أعظم ما يورث العبرة والعظة لمن كان له قلب يعقل به.

Посматрање стања претходних народа доноси многе поуке и поруке ономе чије срце поуку прима.