மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 47 அத்தியாயம் அந்நூர் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 47

وَيَقُولُونَ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَبِٱلرَّسُولِ وَأَطَعۡنَا ثُمَّ يَتَوَلَّىٰ فَرِيقٞ مِّنۡهُم مِّنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَۚ وَمَآ أُوْلَٰٓئِكَ بِٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Дволичњаци тврде да верују у Свезнајућег Бога и да следе Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и да су послушни Богу и Његовом Посланику, а затим се неки од њих одмећу, и нису послушни Господару ни Посланику у погледу заповести о вођењу борбе на Божјем путу и у погледу других верских наредби, иако тврде да верују у Бога и Посланика и да су послушни. То нису верници, макар тврдили да верују.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• تنوّع المخلوقات دليل على قدرة الله.

Разноликост створења очит је доказ Божје свемоћи.

• من صفات المنافقين الإعراض عن حكم الله إلا إن كان الحكم في صالحهم، ومن صفاتهم مرض القلب والشك، وسوء الظن بالله.

Особина дволичњака јест и то да се отуђују од Божјег суда, осим ако он не иде њима у корист. К томе, дволичњаци имају болесно срце, сумњају и негативно мисле о Богу.

• طاعة الله ورسوله والخوف من الله من أسباب الفوز في الدارين.

Послушност Богу и Његовом Посланику, и страх од Бога један су од узрока постизања успеха на оба света.

• الحلف على الكذب سلوك معروف عند المنافقين.

Лажно заклињање јесте уобичајена пракса дволичњака.