மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 156 அத்தியாயம் அல்பகரா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 156

ٱلَّذِينَ إِذَآ أَصَٰبَتۡهُم مُّصِيبَةٞ قَالُوٓاْ إِنَّا لِلَّهِ وَإِنَّآ إِلَيۡهِ رَٰجِعُونَ

Они које погоди једна од тих недаћа и задовољни Аллаховом одредбом, предани Њему, кажу: "Ми смо, доиста, у Аллаховом поседу, ради са нама оно што Он жели, и Њему ћемо се, сигурно, вратити на Судњем дану. Он нас је створио и разне благодати нам дао, и код Њега је наш коначни повратак."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الابتلاء سُنَّة الله تعالى في عباده، وقد وعد الصابرين على ذلك بأعظم الجزاء وأكرم المنازل.

Искушавање верника је Аллахов закон и одредба, и Он је стрпљивима обећао највеће награде и најчасније степене за њихово стрпљење.

• مشروعية السعي بين الصفا والمروة لمن حج البيت أو اعتمر.

Прописаност са'ја тј. ходања између Сафе и Мерве за оне који обављају хаџџ или 'умру.

• من أعظم الآثام وأشدها عقوبة كتمان الحق الذي أنزله الله، والتلبيس على الناس، وإضلالهم عن الهدى الذي جاءت به الرسل.

У највеће грехе који изискују најтеже казне спада скривање истине коју је Аллах објавио, обмањивање људи и њихово одвођење од упуте са којом су дошли посланици.