மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 41 அத்தியாயம் அர்ரஃத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 41

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّا نَأۡتِي ٱلۡأَرۡضَ نَنقُصُهَا مِنۡ أَطۡرَافِهَاۚ وَٱللَّهُ يَحۡكُمُ لَا مُعَقِّبَ لِحُكۡمِهِۦۚ وَهُوَ سَرِيعُ ٱلۡحِسَابِ

Зар ови неверници не виде како места неверника полако с крајева њихових сужавамо ширењем Ислама и дајући муслиманима да ослободе та места? Бог одређује оно што Он хоће међу Својим створењима, и нико не може поништити нити изменити Његову одлуку. Он, Узвишени, брзо своди рачуне, и Он ће обрачунати и прве и последње генерације у једном дану.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الترغيب في الجنة ببيان صفتها، من جريان الأنهار وديمومة الرزق والظل.

Подстицање на труд за постизање Раја спомињањем његових описа, попут река које теку, вечне опскрбе, двораца.

• خطورة اتباع الهوى بعد ورود العلم وأنه من أسباب عذاب الله.

Опасност слеђења прохтева након стицања знања, што је један од узрока Божје казне.

• بيان أن الرسل بشر، لهم أزواج وذريات، وأن نبينا صلى الله عليه وسلم ليس بدعًا بينهم، فقد كان مماثلًا لهم في ذلك.

Објашњење да су и посланици људска бића, да имају супруге и децу, и да наш веровеник Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, није дошао са нечим новим у томе, већ је, као и претходни посланици, људско биће.