மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் அந்நஜ்ம் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - பக்க எண் 527 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 27

إِنَّ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ لَيُسَمُّونَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ تَسۡمِيَةَ ٱلۡأُنثَىٰ

Oni koji ne vjeruju u proživljenje na Sudnjem danu, nazivaju meleke ženskim imenima, jer su smatrali da su oni Allahove kćerke. Allah je daleko od onoga što govore.

வசனம்: 28

وَمَا لَهُم بِهِۦ مِنۡ عِلۡمٍۖ إِن يَتَّبِعُونَ إِلَّا ٱلظَّنَّۖ وَإِنَّ ٱلظَّنَّ لَا يُغۡنِي مِنَ ٱلۡحَقِّ شَيۡـٔٗا

Njihovo nazivanje ženskim imenima nema nikakvo uporište u znanju, nego su to samo pretpostavke i naglabanja, a takvo nešto ne može doći na mjesto istine.

வசனம்: 29

فَأَعۡرِضۡ عَن مَّن تَوَلَّىٰ عَن ذِكۡرِنَا وَلَمۡ يُرِدۡ إِلَّا ٱلۡحَيَوٰةَ ٱلدُّنۡيَا

Okreni se, o Poslaniče, od onoga ko ne obraća pažnju na spominjanje Allaha i ko ne teži osim ovome svijetu. Takav ne radi za onaj svijet jer u njega ne vjeruje.

வசனம்: 30

ذَٰلِكَ مَبۡلَغُهُم مِّنَ ٱلۡعِلۡمِۚ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعۡلَمُ بِمَن ضَلَّ عَن سَبِيلِهِۦ وَهُوَ أَعۡلَمُ بِمَنِ ٱهۡتَدَىٰ

To što mušrici govore nazivajući meleke ženskim imenima, je vrhunac njihova znanja do kojeg mogu stići, jer oni su neznalice. Oni nisu uvjereni da Gospodar tvoj najbolje zna one koji su skrenuli s puta istine i da On najbolje zna one koji su na Pravom putu. Njemu ništa nije skriveno.

வசனம்: 31

وَلِلَّهِ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِ لِيَجۡزِيَ ٱلَّذِينَ أَسَٰٓـُٔواْ بِمَا عَمِلُواْ وَيَجۡزِيَ ٱلَّذِينَ أَحۡسَنُواْ بِٱلۡحُسۡنَى

Samo Allahu pripada ono što se nalazi na nebesima i samo Njemu pripada ono što se nalazi na Zemlji, On svim tim vlada, stvara i upravlja, kako bi onima koji su na dunjaluku činili loša djela dao zasluženu kaznu i kako bi Džennetom nagradio vjernike koji su činili dobra djela.

வசனம்: 32

ٱلَّذِينَ يَجۡتَنِبُونَ كَبَٰٓئِرَ ٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡفَوَٰحِشَ إِلَّا ٱللَّمَمَۚ إِنَّ رَبَّكَ وَٰسِعُ ٱلۡمَغۡفِرَةِۚ هُوَ أَعۡلَمُ بِكُمۡ إِذۡ أَنشَأَكُم مِّنَ ٱلۡأَرۡضِ وَإِذۡ أَنتُمۡ أَجِنَّةٞ فِي بُطُونِ أُمَّهَٰتِكُمۡۖ فَلَا تُزَكُّوٓاْ أَنفُسَكُمۡۖ هُوَ أَعۡلَمُ بِمَنِ ٱتَّقَىٰٓ

Onima koji su se udaljavali od velikih grijeha i ružnih postupaka, a činili su male grijehe, brisani su im ovi mali grijesi zbog ostavljanja velikih i zbog mnogog činjenja dobrih djela. Doista, o Poslaniče, tvoj Gospodar mnogo prašta grijehe robova kada se pokaju, i Allah najbolje zna vaša stanja, još od vremena kada je stvorio vašeg oca Adema od ilovače i od vremena kada ste bili u utrobama svojih majki, u nekoliko faza stvaranja. Njemu ništa nije skriveno i nemojte sami sebe hvalite kako ste bogobojazni, jer On najbolje zna ko Ga se boji, ko se Njegovih naredbi drži i zabrana kloni.

வசனம்: 33

أَفَرَءَيۡتَ ٱلَّذِي تَوَلَّىٰ

Šta ti misliš kako je ružno stanje onoga ko se okrenuo od Islama nakon što mu je bio blizak.

வசனம்: 34

وَأَعۡطَىٰ قَلِيلٗا وَأَكۡدَىٰٓ

koji je od svoga imetka malo dijelio, a onda s tim prestao, jer je škrt, a i pored toga hvali sam sebe.

வசனம்: 35

أَعِندَهُۥ عِلۡمُ ٱلۡغَيۡبِ فَهُوَ يَرَىٰٓ

Da li on poznaje nevidljivi svijet, pa vidi šta se dešava i priča o tome?

வசனம்: 36

أَمۡ لَمۡ يُنَبَّأۡ بِمَا فِي صُحُفِ مُوسَىٰ

Da li on iznosi laži na Allaha? I zar taj koji iznosi laži na Allaha ne zna šta je napisano u listovima koje je Allah objavio Musau?

வசனம்: 37

وَإِبۡرَٰهِيمَ ٱلَّذِي وَفَّىٰٓ

I listovima koje je dao Ibrahimu koji je obavio sve ono čime ga je njegov Gospodar zadužio i što mu je povjerio.

வசனம்: 38

أَلَّا تَزِرُ وَازِرَةٞ وِزۡرَ أُخۡرَىٰ

da nijedan čovjek neće nositi grijehe drugog čovjeka.

வசனம்: 39

وَأَن لَّيۡسَ لِلۡإِنسَٰنِ إِلَّا مَا سَعَىٰ

i da čovjeku pripada sevap samo za ona djela koja je on radio.

வசனம்: 40

وَأَنَّ سَعۡيَهُۥ سَوۡفَ يُرَىٰ

i da će se njegovo djelo na Sudnjem danu sigurno vidjeti.

வசனம்: 41

ثُمَّ يُجۡزَىٰهُ ٱلۡجَزَآءَ ٱلۡأَوۡفَىٰ

i da će mu se zatim dati nagrada ili kazna u potpunosti, bez imalo umanjivanja.

வசனம்: 42

وَأَنَّ إِلَىٰ رَبِّكَ ٱلۡمُنتَهَىٰ

i da će se svi robovi, nakon smrti, vratiti tvome Gospodaru, o Poslaniče.

வசனம்: 43

وَأَنَّهُۥ هُوَ أَضۡحَكَ وَأَبۡكَىٰ

i da je On taj koji donosi sreću kome hoće pa se on nasmije i da donosi tugu kome hoće, pa se taj rasplače.

வசனம்: 44

وَأَنَّهُۥ هُوَ أَمَاتَ وَأَحۡيَا

i da On na ovome svijetu usmrćuje žive i da ih proživljava.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• انقسام الذنوب إلى كبائر وصغائر.

Grijesi se dijele na velike i male.

• خطورة التقوُّل على الله بغير علم.

Opasnost govora o Allahu bez znanja.

• النهي عن تزكية النفس.

Zabrana samohvalisanja.