மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 29 அத்தியாயம் யூனுஸ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 29

فَكَفَىٰ بِٱللَّهِ شَهِيدَۢا بَيۡنَنَا وَبَيۡنَكُمۡ إِن كُنَّا عَنۡ عِبَادَتِكُمۡ لَغَٰفِلِينَ

Tada će se njihova božanstva odreći njih, govoreći: "Allah je dovoljan svjedok da mi nismo bili zadovoljni da nas obožavate i to vam nismo naređivali, a niti smo vaše obožavanje osjećali i nismo uopće znali za njega."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• أعظم نعيم يُرَغَّب به المؤمن هو النظر إلى وجه الله تعالى.

Najveće uživanje kojem teži svaki vjernik jest gledanje u lice Allaha Uzvišenog.

• بيان قدرة الله، وأنه على كل شيء قدير.

Ajeti pojašnjavaju Allahovu moć i ukazuju na to da On sve može.

• التوحيد في الربوبية والإشراك في الإلهية باطل، فلا بد من توحيدهما معًا.

Vjerovanje u tevhidur-rububijje, tj. da samo Allah stvara i održava sve što postoji nije ispravno ukoliko se čini širk u uluhijjetu, tj. ukoliko se pored Allaha drugi obožavaju. I jedna i druga vrsta vjerovanja moraju se potvrditi na ispravan način.

• إذا قضى الله بعدم إيمان قوم بسبب معاصيهم فإنهم لا يؤمنون.

Kada Allah donese odluku da neki narod nema vjerovanje zbog svojih grijeha, on onda neće vjerovati.