අර්ථ කථනය වාක්‍යය 62 පරිච්ඡේදය හූද් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 62

قَالُواْ يَٰصَٰلِحُ قَدۡ كُنتَ فِينَا مَرۡجُوّٗا قَبۡلَ هَٰذَآۖ أَتَنۡهَىٰنَآ أَن نَّعۡبُدَ مَا يَعۡبُدُ ءَابَآؤُنَا وَإِنَّنَا لَفِي شَكّٖ مِّمَّا تَدۡعُونَآ إِلَيۡهِ مُرِيبٖ

Његов народ му рече: "О Салих, пре овог твог позива си код нас био поштован, на високом степену, и очекивали смо да будеш разуман, као саветник и као онај који прима савете. Зар нам забрањујеш да обожавамо оно што су наши преци обожавали? Заиста ми сумњамо у оно чему нас позиваш, да морамо да обожавамо искључиво Бога, и зато сматрамо да лажеш и измишљаш."

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• من وسائل المشركين في التنفير من الرسل الاتهام بخفة العقل والجنون.

Начин на који вишебожци плаше и растерују људе од Божјих посланика јесте и тиме што посланике оптуже да су малоумни и луди.

• ضعف المشركين في كيدهم وعدائهم، فهم خاضعون لله مقهورون تحت أمره وسلطانه.

Сплетке и непријатељство вишебожаца је слабо јер су сви они под Божјом моћи, Његовом одредбом и власти.

• أدلة الربوبية من الخلق والإنشاء مقتضية لتوحيد الألوهية وترك ما سوى الله.

Докази Божјег господарства попут Његовог стварања створења изискују да се само Он обожава и ништа друго.