د معناګانو ژباړه سورت مائده - سربي ژباړه - مرکز رواد الترجمة - د مخ نمبر 111 - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 18

وَقَالَتِ ٱلۡيَهُودُ وَٱلنَّصَٰرَىٰ نَحۡنُ أَبۡنَٰٓؤُاْ ٱللَّهِ وَأَحِبَّٰٓؤُهُۥۚ قُلۡ فَلِمَ يُعَذِّبُكُم بِذُنُوبِكُمۖ بَلۡ أَنتُم بَشَرٞ مِّمَّنۡ خَلَقَۚ يَغۡفِرُ لِمَن يَشَآءُ وَيُعَذِّبُ مَن يَشَآءُۚ وَلِلَّهِ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَاۖ وَإِلَيۡهِ ٱلۡمَصِيرُ

Јевреји и хришћани кажу: „Ми смо деца Аллахова и Његови миљеници.“ Реци: „Па зашто вас Он кажњава због ваших греха?“ А није тако! Ви сте као и остали људи које Он ствара: коме хоће Он ће да опрости, а кога хоће Он ће да подвргне патњи. Аллахова је власт на небесима и на Земљи и на ономе што је између њих, и код Њега је коначно одредиште.

آیت: 19

يَٰٓأَهۡلَ ٱلۡكِتَٰبِ قَدۡ جَآءَكُمۡ رَسُولُنَا يُبَيِّنُ لَكُمۡ عَلَىٰ فَتۡرَةٖ مِّنَ ٱلرُّسُلِ أَن تَقُولُواْ مَا جَآءَنَا مِنۢ بَشِيرٖ وَلَا نَذِيرٖۖ فَقَدۡ جَآءَكُم بَشِيرٞ وَنَذِيرٞۗ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ

О ви којима је дата Књига, дошао вам је Наш Посланик, након што је неко време прекинуто слање посланика, да вам објасни, да не бисте рекли: „Није нам долазио ни онај који доноси радосне вести ни онај који упозорава!“ Па, дошао вам је, ето, онај који доноси радосне вести и који упозорава. А Аллах над свиме има моћ.

آیت: 20

وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ يَٰقَوۡمِ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ إِذۡ جَعَلَ فِيكُمۡ أَنۢبِيَآءَ وَجَعَلَكُم مُّلُوكٗا وَءَاتَىٰكُم مَّا لَمۡ يُؤۡتِ أَحَدٗا مِّنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

А кад Мојсије рече свом народу: „О народе мој, сетите се Аллахове благодати према вама када је неке од вас учинио веровесницима, и када вас је учинио владарима, и дао вам оно што није дао ниједном народу.

آیت: 21

يَٰقَوۡمِ ٱدۡخُلُواْ ٱلۡأَرۡضَ ٱلۡمُقَدَّسَةَ ٱلَّتِي كَتَبَ ٱللَّهُ لَكُمۡ وَلَا تَرۡتَدُّواْ عَلَىٰٓ أَدۡبَارِكُمۡ فَتَنقَلِبُواْ خَٰسِرِينَ

„О народе мој, уђите у благословљену земљу коју вам је Аллах доделио, и не посрћите назад па да се вратите као губитници.“

آیت: 22

قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِنَّ فِيهَا قَوۡمٗا جَبَّارِينَ وَإِنَّا لَن نَّدۡخُلَهَا حَتَّىٰ يَخۡرُجُواْ مِنۡهَا فَإِن يَخۡرُجُواْ مِنۡهَا فَإِنَّا دَٰخِلُونَ

Они рекоше: „О Мојсије! У њој је немилосрдан народ и ми у њу нећемо да уђемо док год они из ње не изађу; па, ако они из ње изађу, ми ћемо онда сигурно да уђемо.“

آیت: 23

قَالَ رَجُلَانِ مِنَ ٱلَّذِينَ يَخَافُونَ أَنۡعَمَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِمَا ٱدۡخُلُواْ عَلَيۡهِمُ ٱلۡبَابَ فَإِذَا دَخَلۡتُمُوهُ فَإِنَّكُمۡ غَٰلِبُونَۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَتَوَكَّلُوٓاْ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَ

Два човека која су се бојала Аллаха и којима је Он даровао Своју благодат - рекоше: „Навалите на њихову капију, па кад кроз њу прођете, бићете сигурно победници; а у Аллаха се поуздајте, ако сте верници.“