ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 23 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߞߌ߬ߢߍ߬ߞߐ ߟߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 23

قَالَ إِنَّمَا ٱلۡعِلۡمُ عِندَ ٱللَّهِ وَأُبَلِّغُكُم مَّآ أُرۡسِلۡتُ بِهِۦ وَلَٰكِنِّيٓ أَرَىٰكُمۡ قَوۡمٗا تَجۡهَلُونَ

Худ, мир над њим, одговори: “Само је у Бога знање о казни, ја о томе ништа не знам. Ја вам само обзнањујем и преносим Божју посланицу, успостављам против вас доказ и упозоравам на казну за коју не знам кад ће вас снаћи; али ја заиста видим да сте ви народ незналачки, јер не знате у чему је за вас добро, а у чему зло; добро изостављате, а зло чините.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• لا علم للرسل بالغيب إلا ما أطلعهم ربهم عليه منه.

Посланици не знају скривени свет. Они знају само онолико колико им Бог стави на знање.

• اغترار قوم هود حين ظنوا العذاب النازل بهم مطرًا، فلم يتوبوا قبل مباغتته لهم.

Еберове сународнике је обмануло то што су видели облак – мислили су да им он кишу доноси, а доносио је, у ствари, казну. Зато се нису покајали за злодела, и сустигла их је казна којој се нимало нису надали.

• قوة قوم عاد فوق قوة قريش، ومع ذلك أهلكهم الله.

Народ Ад био је јачи од племена Курејш, па га је Господар ипак уништио.

• العاقل من يتعظ بغيره، والجاهل من يتعظ بنفسه.

Паметан је онај ко поуку извуче из несреће која задеси другог, а незналица је онај који поуку не извуче ни из властите несреће.