ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߣߎ߯ߤߎ߲߫ - ߞߙߏߠߊߕߌ߫ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߙߎ߬ߥߊ߯ߘߎ ߘߟߊߡߌߘߊ ߝߊ߲ߓߊ ߓߟߏ߫ - ߞߐߜߍ ߝߙߍߕߍ 570 - ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߔߘߋߞߎ

NUH

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 1

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦٓ أَنۡ أَنذِرۡ قَوۡمَكَ مِن قَبۡلِ أَن يَأۡتِيَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Mi smo poslali Nou narodu njegovu: “Upozoravaj narod svoj prije nego što ga stigne patnja bolna!”

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 2

قَالَ يَٰقَوۡمِ إِنِّي لَكُمۡ نَذِيرٞ مُّبِينٌ

“O narode moj,” govorio je on, “ja sam vam, zbilja, upozoritelj jasni!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 3

أَنِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ وَٱتَّقُوهُ وَأَطِيعُونِ

Allahu obožavajte, Njega se bojte i meni poslušni budite.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 4

يَغۡفِرۡ لَكُم مِّن ذُنُوبِكُمۡ وَيُؤَخِّرۡكُمۡ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمًّىۚ إِنَّ أَجَلَ ٱللَّهِ إِذَا جَآءَ لَا يُؤَخَّرُۚ لَوۡ كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

On će vam grijehe vaše oprostiti i u životu vas do određenog časa ostaviti, a kada Allahov određeni čas dođe, zaista se neće, neka znate, odgoditi.”

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 5

قَالَ رَبِّ إِنِّي دَعَوۡتُ قَوۡمِي لَيۡلٗا وَنَهَارٗا

On reče: “Gospodaru moj, ja sam narod svoj i noću i danju, doista, pozivao,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 6

فَلَمۡ يَزِدۡهُمۡ دُعَآءِيٓ إِلَّا فِرَارٗا

ali ga je pozivanje moje još više udaljilo.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 7

وَإِنِّي كُلَّمَا دَعَوۡتُهُمۡ لِتَغۡفِرَ لَهُمۡ جَعَلُوٓاْ أَصَٰبِعَهُمۡ فِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَٱسۡتَغۡشَوۡاْ ثِيَابَهُمۡ وَأَصَرُّواْ وَٱسۡتَكۡبَرُواْ ٱسۡتِكۡبَارٗا

I kad god sam ih pozivao da im oprostiš, prste su svoje u uši stavljali i haljinama svojim se pokrivali – bili su uporni i pretjerano oholi.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 8

ثُمَّ إِنِّي دَعَوۡتُهُمۡ جِهَارٗا

Zatim sam ih ja otvoreno pozivao,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 9

ثُمَّ إِنِّيٓ أَعۡلَنتُ لَهُمۡ وَأَسۡرَرۡتُ لَهُمۡ إِسۡرَارٗا

onda sam im javno objavljivao i u povjerenju im šaputao,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 10

فَقُلۡتُ ٱسۡتَغۡفِرُواْ رَبَّكُمۡ إِنَّهُۥ كَانَ غَفَّارٗا

i govorio: ‘Tražite od Gospodara svoga oprost. On, doista, mnogo prašta;