ការបកប្រែអត្ថន័យ វាក្យខណ្ឌ 146 ជំពូក​ អាន់នីសាក - ការអធិប្បាយសង្ខេបអំពីគម្ពីគួរអានជាភាសាស៊ែបៀ - សព្វវចនាធិប្បាយគម្ពីរអាល់គួរអាន

វាក្យខណ្ឌ: 146

إِلَّا ٱلَّذِينَ تَابُواْ وَأَصۡلَحُواْ وَٱعۡتَصَمُواْ بِٱللَّهِ وَأَخۡلَصُواْ دِينَهُمۡ لِلَّهِ فَأُوْلَٰٓئِكَ مَعَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَۖ وَسَوۡفَ يُؤۡتِ ٱللَّهُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ أَجۡرًا عَظِيمٗا

Осим оних који се Аллаху покају од свог лицемерства и поправе своју нутрину, и придржавају се завета датог Аллаху, чинећи добра дела искрено ради Аллаха; такви ће бити са верницима и на овом свету и на Будућем, а Аллах ће верницима дати обилну награду.

អំពី​អត្ថប្រយោជន៍​នៃវាក្យខណ្ឌទាំងនេះនៅលើទំព័រនេះ:

• بيان صفات المنافقين، ومنها: حرصهم على حظ أنفسهم سواء كان مع المؤمنين أو مع الكافرين.

Ови одломци објашњавају особине лицемера од којих је и њихова тежња за личном овосветском користи било да је добију преко верника или неверника.

• أعظم صفات المنافقين تَذَبْذُبُهم وحيرتهم واضطرابهم، فلا هم مع المؤمنين حقًّا ولا مع الكافرين.

Најистакнутија особина лицемера је њихово колебање и њихова збуњеност, па нити су стварно са верницима, нити са неверницима.

• النهي الشديد عن اتخاذ الكافرين أولياء من دون المؤمنين.

Ови одломци садрже категоричку забрану узимања неверника за присне пријатеље мимо верника.

• أعظم ما يتقي به المرء عذاب الله تعالى في الآخرة هو الإيمان والعمل الصالح.

Оно чиме ће се човек најбоље сачувати од Аллахове казне на Судњем дану јесте веровање и добра дела.