የይዘት ትርጉም ምዕራፍ አል ሓቃህ - የቁርአን አጭር ማብራርያ ትርጉም በሰርቢኛ ቋንቋ - የቅዱስ ቁርዓን ማህደር

Час неизбежни

ከመዕራፉ ዓላማዎች:

إثبات أن وقوع القيامة والجزاء فيها حقٌّ لا ريب فيه.

Потврда да је истина, без икакве сумње, долазак Судњег дана и полагање рачуна.

---

አንቀጽ: 1

ٱلۡحَآقَّةُ

Бог Узвишени спомиње време проживљења које ће обухватити све.

አንቀጽ: 2

مَا ٱلۡحَآقَّةُ

На важност овог догађања указује се питањем: Шта је то Час обистињења?

አንቀጽ: 3

وَمَآ أَدۡرَىٰكَ مَا ٱلۡحَآقَّةُ

Откуд ти знаш шта је то Час обистињења?

አንቀጽ: 4

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ وَعَادُۢ بِٱلۡقَارِعَةِ

Семуд, Салахов народ и Ад, Еберов народ, порицали су Судњи дан, који ће људе застрашити својим страхотама.

አንቀጽ: 5

فَأَمَّا ثَمُودُ فَأُهۡلِكُواْ بِٱلطَّاغِيَةِ

Семуда је Бог уништо повиком који је био веома жесток и страховит.

አንቀጽ: 6

وَأَمَّا عَادٞ فَأُهۡلِكُواْ بِرِيحٖ صَرۡصَرٍ عَاتِيَةٖ

Узвишени Бог уништио је Ад хладним, оштрим и страховитим ветром који је био силовит и погубан за њих.

አንቀጽ: 7

سَخَّرَهَا عَلَيۡهِمۡ سَبۡعَ لَيَالٖ وَثَمَٰنِيَةَ أَيَّامٍ حُسُومٗاۖ فَتَرَى ٱلۡقَوۡمَ فِيهَا صَرۡعَىٰ كَأَنَّهُمۡ أَعۡجَازُ نَخۡلٍ خَاوِيَةٖ

Узвишени Бог послао је тај ветар који је трајао седам ноћи и осам дана и који их је потпуно уништио. Могао си видети народ у њиховим кућама уништен и на земљи поваљан, као да су поваљање палме, ишчупане из свога корења.

አንቀጽ: 8

فَهَلۡ تَرَىٰ لَهُم مِّنۢ بَاقِيَةٖ

Да ли си могао видети да је након казне ико од њих остао жив?

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• الصبر خلق محمود لازم للدعاة وغيرهم.

Стрпљивост је похвално својство које сваки човек, поготово онај ко тумачи веру, мора да има.

• التوبة تَجُبُّ ما قبلها وهي من أسباب اصطفاء الله للعبد وجعله من عباده الصالحين.

Покајање брише оно што је било пре од греха и оно је узрок да Бог одабере таквог човека и учини га једним од својих добрих верника.

• تنوّع ما يرسله الله على الكفار والعصاة من عذاب دلالة على كمال قدرته وكمال عدله.

Разноврсне казне које је Бог слао на невернике и грешнике, доказ су Његове савршене моћи и потпуне праведности.

አንቀጽ: 9

وَجَآءَ فِرۡعَوۡنُ وَمَن قَبۡلَهُۥ وَٱلۡمُؤۡتَفِكَٰتُ بِٱلۡخَاطِئَةِ

Фараон, народи пре њега и становници насеља која смо казнили тако што смо их преврнули, тј. народ Лотов, били су пагани и чинили су друге грехе.

አንቀጽ: 10

فَعَصَوۡاْ رَسُولَ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَهُمۡ أَخۡذَةٗ رَّابِيَةً

Сви су они грешили према посланику који им је долазио и порицали су га, па их је Бог казнио више него што је потребно да буду уништени.

አንቀጽ: 11

إِنَّا لَمَّا طَغَا ٱلۡمَآءُ حَمَلۡنَٰكُمۡ فِي ٱلۡجَارِيَةِ

Када се вода подигла преко уобичајене границе, ми смо их у лађи коју је Ноје, мир над њим, саградио, понели.

አንቀጽ: 12

لِنَجۡعَلَهَا لَكُمۡ تَذۡكِرَةٗ وَتَعِيَهَآ أُذُنٞ وَٰعِيَةٞ

То смо урадили да лађу и казивање о њој учинимо опоменом која ће се користити као доказ уништења неверника и спаса верника и да је сачува и запамти уво које је чује.

አንቀጽ: 13

فَإِذَا نُفِخَ فِي ٱلصُّورِ نَفۡخَةٞ وَٰحِدَةٞ

Када анђео који је задужен за то, једном у рог дуне, а то је друго дување.

አንቀጽ: 14

وَحُمِلَتِ ٱلۡأَرۡضُ وَٱلۡجِبَالُ فَدُكَّتَا دَكَّةٗ وَٰحِدَةٗ

Када се Земља и брда подигну, па се због једног јаког удара Земља и брда распадну у комадиће.

አንቀጽ: 15

فَيَوۡمَئِذٖ وَقَعَتِ ٱلۡوَاقِعَةُ

Када се све то деси, почиње Судњи дан.

አንቀጽ: 16

وَٱنشَقَّتِ ٱلسَّمَآءُ فَهِيَ يَوۡمَئِذٖ وَاهِيَةٞ

Небо ће да се расцепи и анђели ће тог дана да сиђу. Тог дана оно ће бити слабо и лабаво, након што је било јако и чврсто.

አንቀጽ: 17

وَٱلۡمَلَكُ عَلَىٰٓ أَرۡجَآئِهَاۚ وَيَحۡمِلُ عَرۡشَ رَبِّكَ فَوۡقَهُمۡ يَوۡمَئِذٖ ثَمَٰنِيَةٞ

Анђели ће бити на крајевима њеним, и тај дан ће Престо твога Господара носити осам Богу блиских анђела.

አንቀጽ: 18

يَوۡمَئِذٖ تُعۡرَضُونَ لَا تَخۡفَىٰ مِنكُمۡ خَافِيَةٞ

О људи, тог дана ви ћете бити изложени пред Господарем, Њему ништа неће бити скривено, јер Он је са свиме упознат.

አንቀጽ: 19

فَأَمَّا مَنۡ أُوتِيَ كِتَٰبَهُۥ بِيَمِينِهِۦ فَيَقُولُ هَآؤُمُ ٱقۡرَءُواْ كِتَٰبِيَهۡ

Онај коме књига његових дела буде дата у његову десну руку, радостан и срећан ће казати: Узмите и читајте књигу мојих дела.

አንቀጽ: 20

إِنِّي ظَنَنتُ أَنِّي مُلَٰقٍ حِسَابِيَهۡ

Ја сам у животу на Земљи био уверен да ћу бити проживљен и да ћу се сусрести са оним што сам радио.

አንቀጽ: 21

فَهُوَ فِي عِيشَةٖ رَّاضِيَةٖ

Живеће задовољним животом када види вечне благодати које га чекају.

አንቀጽ: 22

فِي جَنَّةٍ عَالِيَةٖ

у Рају који је местом и положајем висок и узвишен

አንቀጽ: 23

قُطُوفُهَا دَانِيَةٞ

Плодови који се налазе у Рају биће близу оних који их буду узимали.

አንቀጽ: 24

كُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ هَنِيٓـَٔۢا بِمَآ أَسۡلَفۡتُمۡ فِي ٱلۡأَيَّامِ ٱلۡخَالِيَةِ

Као вид почасти, казаће им се: Једите и пијте оно у чему неће имати никакве штете, због добрих дела која сте чинили у протеклим данима на пролазном свету.

አንቀጽ: 25

وَأَمَّا مَنۡ أُوتِيَ كِتَٰبَهُۥ بِشِمَالِهِۦ فَيَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي لَمۡ أُوتَ كِتَٰبِيَهۡ

Онај коме буде дата књига његових дела у леву руку, жестоко ће се кајати и казаће: Боље да ми није ни дата књига моја, јер се у њој налазе лоша дела због којих заслужујем казну.

አንቀጽ: 26

وَلَمۡ أَدۡرِ مَا حِسَابِيَهۡ

Боље да нисам ни знао какво ће бити моје полагање рачуна.

አንቀጽ: 27

يَٰلَيۡتَهَا كَانَتِ ٱلۡقَاضِيَةَ

Камо среће да након смрти нисам никада проживљен био.

አንቀጽ: 28

مَآ أَغۡنَىٰ عَنِّي مَالِيَهۡۜ

Мој иметак ме неће нимало спасити од Божје казне.

አንቀጽ: 29

هَلَكَ عَنِّي سُلۡطَٰنِيَهۡ

Нестало ми је доказа, снаге и положаја на којег сам се ослањао и поуздао.

አንቀጽ: 30

خُذُوهُ فَغُلُّوهُ

Рећи ће се анђелима: узмите га и окујте му руке према врату.

አንቀጽ: 31

ثُمَّ ٱلۡجَحِيمَ صَلُّوهُ

Затим га уведите у Ватру, како би осетио њену врелину.

አንቀጽ: 32

ثُمَّ فِي سِلۡسِلَةٖ ذَرۡعُهَا سَبۡعُونَ ذِرَاعٗا فَٱسۡلُكُوهُ

Затим га у ланце који су дуги седамдесет лаката, вежите.

አንቀጽ: 33

إِنَّهُۥ كَانَ لَا يُؤۡمِنُ بِٱللَّهِ ٱلۡعَظِيمِ

јер он у Бога Великог није веровао

አንቀጽ: 34

وَلَا يَحُضُّ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

Он није подстицао људе да хране сиромашне.

አንቀጽ: 35

فَلَيۡسَ لَهُ ٱلۡيَوۡمَ هَٰهُنَا حَمِيمٞ

Он на Судњем дану неће имати блиског пријатеља који ће га од казне спасити.

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• المِنَّة التي على الوالد مِنَّة على الولد تستوجب الشكر.

Благодат према оцу је благодат и према детету, и она изискује захваљивање на њој.

• إطعام الفقير والحض عليه من أسباب الوقاية من عذاب النار.

Помагање сиромаха и дељење хране, као и подстицање на то, дела су која узрокују спас од Ватре.

• شدة عذاب يوم القيامة تستوجب التوقي منه بالإيمان والعمل الصالح.

Из спознаје жестине казне на Судњем дану произлази обавеза заштите од те казне кроз веровање и чињење добрих дела.

አንቀጽ: 36

وَلَا طَعَامٌ إِلَّا مِنۡ غِسۡلِينٖ

Они неће имати друге хране осим капљевине са тела становника Пакла.

አንቀጽ: 37

لَّا يَأۡكُلُهُۥٓ إِلَّا ٱلۡخَٰطِـُٔونَ

Такву храну ће јести само велики грешници и неверници.

አንቀጽ: 38

فَلَآ أُقۡسِمُ بِمَا تُبۡصِرُونَ

Бог Узвишени куне се оним што вам је видљиво.

አንቀጽ: 39

وَمَا لَا تُبۡصِرُونَ

И кунем се оним што вам није видљиво.

አንቀጽ: 40

إِنَّهُۥ لَقَوۡلُ رَسُولٖ كَرِيمٖ

Кур'ан је Божји говор који људима преноси Његов племенити Посланик.

አንቀጽ: 41

وَمَا هُوَ بِقَوۡلِ شَاعِرٖۚ قَلِيلٗا مَّا تُؤۡمِنُونَ

Он није говор песника јер није изречен на начин песништва, а ви веома мало верујете.

አንቀጽ: 42

وَلَا بِقَوۡلِ كَاهِنٖۚ قَلِيلٗا مَّا تَذَكَّرُونَ

Кур'ан није говор пророка, јер пророчанства су нешто супротно Кур'ану, али ви веома мало размишљате.

አንቀጽ: 43

تَنزِيلٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Он је објава од Господара свега створеног.

አንቀጽ: 44

وَلَوۡ تَقَوَّلَ عَلَيۡنَا بَعۡضَ ٱلۡأَقَاوِيلِ

Да је Мухаммед на нас измишљао и преносио речи које нисмо казали

አንቀጽ: 45

لَأَخَذۡنَا مِنۡهُ بِٱلۡيَمِينِ

Ми бисмо га казнили и снажно га дохватили.

አንቀጽ: 46

ثُمَّ لَقَطَعۡنَا مِنۡهُ ٱلۡوَتِينَ

а онда му жилу куцавицу која је спојена са срцем, пресекли,

አንቀጽ: 47

فَمَا مِنكُم مِّنۡ أَحَدٍ عَنۡهُ حَٰجِزِينَ

Нема нико међу вама ко би нас спречио да то учинимо, па је немогуће да он на нас износи лажи због вас.

አንቀጽ: 48

وَإِنَّهُۥ لَتَذۡكِرَةٞ لِّلۡمُتَّقِينَ

Кур'ан је опомена за богобојазне који се придржавају наредби свога Господара, и удаљавају се од Његових забрана.

አንቀጽ: 49

وَإِنَّا لَنَعۡلَمُ أَنَّ مِنكُم مُّكَذِّبِينَ

Ми добро знамо да међу вама има оних који Кур'ан поричу.

አንቀጽ: 50

وَإِنَّهُۥ لَحَسۡرَةٌ عَلَى ٱلۡكَٰفِرِينَ

Порицање Кур'ана доноси велико разочарење на Судњем дану.

አንቀጽ: 51

وَإِنَّهُۥ لَحَقُّ ٱلۡيَقِينِ

Кур'ан је истина у коју нема сумње и сасвим сигурно је од Бога.

አንቀጽ: 52

فَسَبِّحۡ بِٱسۡمِ رَبِّكَ ٱلۡعَظِيمِ

О Посланиче, слави и величај име твога Великог Господара, и занегирај сваку ману и недостатак коју људи Богу приписују.

ከአንቀጾቹ የምንማራቸዉ ቁም ነገሮች:

• تنزيه القرآن عن الشعر والكهانة.

Негирање да је Кур'ан поезија или пророчанство.

• خطر التَّقَوُّل على الله والافتراء عليه سبحانه.

Опасност изношења лажи на Бога Узвишеног.

• الصبر الجميل الذي يحتسب فيه الأجر من الله ولا يُشكى لغيره.

Лепо стрпљење је када се човек нада награди од Бога и где се не жали никоме другоме мимо Богу.