Translation of the Meanings Surah As-Sāffāt - Serbian translation - Rowwad Translation Center - Encyclopedia of the Noble Quran

Редови

Verse: 1

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Тако ми оних поређаних у редове,

Verse: 2

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

и оних који гоне облаке

Verse: 3

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

и оних који читају Опомену,

Verse: 4

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

ваш Бог је, уистину, Један,

Verse: 5

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Господар небеса и Земље и онога што је између њих, и Господар истока.

Verse: 6

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Ми смо најближе небо звездама украсили,

Verse: 7

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

и чувамо га од сваког пркосног ђавола

Verse: 8

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

да не прислушкује анђеле узвишене. Њих са свих страна гађају,

Verse: 9

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

па бивају прогнани: њих чека непрекидна патња,

Verse: 10

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

а онога који шта уграби - стигне светлећа буктиња.

Verse: 11

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Упитај их да ли је теже да створимо њих или све остало што смо створили? Њих смо, заиста, створили од лепљиве иловаче.

Verse: 12

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Међутим, ти се чудиш и дивиш, а они се изругују,

Verse: 13

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

а кад им се савети упућују, они их не прихватају,

Verse: 14

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

и кад виде доказ, они се подсмејавају

Verse: 15

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

и говоре: „Ово није ништа друго до права чаролија!

Verse: 16

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Зар кад поумиремо и кад постанемо кости и земља, зар ћемо ми, заиста, да будемо оживљени

Verse: 17

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

и наши давни преци?!“

Verse: 18

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Реци: „Да, а бићете и понижени!“

Verse: 19

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

То ће бити само глас један, и сви ће одједном прогледати

Verse: 20

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

и рећи ће: „Тешко нама, ово је судњи Дан!“

Verse: 21

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Да, ово је Дан раздвајања у који ви нисте веровали!

Verse: 22

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

„Сакупите оне који су били незнанобошци и њима сличне и оне које су обожавали

Verse: 23

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

мимо Аллаха, и упутите их путем који у Пакао води.

Verse: 24

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

И зауставите их на тренутак, они ће, заиста, да буду питани:

Verse: 25

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

,,Шта вам је, зашто једни другима не помогнете?"

Verse: 26

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Али, тога Дана они ће сасвим да се предају.

Verse: 27

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И приступиће пребацивајући једни другима.

Verse: 28

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

Рећи ће: „Заиста сте нас ви у заблуду одвели.“

Verse: 29

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

„Нисмо“, одговориће, „него ви нисте хтели да верујете!

Verse: 30

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

И ми никакву власт нисмо имали над вама, него сте били незахвалан народ,

Verse: 31

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

и реч нашег Господара да ћемо, заиста, да искусимо казну - на нама се остварила,

Verse: 32

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

а у заблуду смо вас позивали, јер и сами смо, заиста, били у заблуди.“

Verse: 33

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

И они ће тог Дана да буду заједно у патњи,

Verse: 34

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

а Ми ћемо, заиста, тако са незнанобошцима да поступимо.

Verse: 35

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Кад им је говорено: „Нема истинског божанства осим Аллаха!“ Они су се, заиста, охолили

Verse: 36

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

и говорили су: „Зар да напустимо наша божанства због једног лудог песника?!“

Verse: 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А није тако, он истину доноси и тврди да су сви посланици истину доносили.

Verse: 38

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

Ви ћете сигурно да искусите болну патњу,

Verse: 39

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

и само ћете, сразмерно оном што сте радили, да будете кажњени.

Verse: 40

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али не и Аллахове искрене слуге.

Verse: 41

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

Њима ће заиста да припадне посебна опскрба;

Verse: 42

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

разно воће, и биће поштовани,

Verse: 43

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

у рајским баштама наслада,

Verse: 44

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

на диванима, једни према другим, седеће;

Verse: 45

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

биће служени пићем – из извора који стално тече –

Verse: 46

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

бистрим и пријатним онима који буду пили,

Verse: 47

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

од њега им неће бити мука и због њега се неће памет губити.

Verse: 48

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Поред њих биће оне које ће да гледају пред собом, прекрасних очију,

Verse: 49

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

као да су оне јаја заштићена.

Verse: 50

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

И они ће један с другим разговарати.

Verse: 51

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

И један од њих ће да каже: „Имао сам једног друга,

Verse: 52

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

који је говорио: 'Зар и ти верујеш

Verse: 53

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

да ћемо, кад поумиремо и постанемо земља и кости, заиста, да полажемо рачун?'“

Verse: 54

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

„Хоћете ли да погледате?“ Рећи ће.

Verse: 55

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

И он ће да погледа, и њега усред Пакла да угледа.

Verse: 56

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

„Аллаха ми“, рећи ће му, „замало ме ниси упропастио.

Verse: 57

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

Да није било милости мога Господара, и ја бих сад био у Паклу.

Verse: 58

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

Јел ми више нећемо никад да умиремо?

Verse: 59

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

Једном смо умрли, и нећемо више да патимо?

Verse: 60

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

Ово је, заиста, велики успех!“

Verse: 61

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

За овако нешто нека се вредни труде!

Verse: 62

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

А да ли је то боље као награда или дрво Зеккум?!

Verse: 63

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

Које смо неверницима као искушење одредили?

Verse: 64

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

То је дрво које расте усред Пакла,

Verse: 65

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

плод му је попут ђавољих глава.

Verse: 66

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Они ће са њега да се хране и своје стомаке ће њиме да пуне,

Verse: 67

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

затим ће то с кључалом водом измешати.

Verse: 68

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

A потом ће, сигурно, опет да се врате у Огањ.

Verse: 69

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Они су своје очеве затекли у заблуди,

Verse: 70

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

па су и они њиховим стопама наставили.

Verse: 71

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

А и пре њих су древни народи већином били у заблуди,

Verse: 72

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

иако смо им Ми слали посланике који су их опомињали.

Verse: 73

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

зато погледај какав је био крај оних који су били упозоравани,

Verse: 74

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

тако није било само са Аллаховим искреним слугама.

Verse: 75

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

А када Нам се Ноје помолио, Ми смо се најбоље одазвали:

Verse: 76

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

и њега и његову породицу смо спасили тешке невоље,

Verse: 77

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

и само смо његове потомке оставили у животу,

Verse: 78

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

Verse: 79

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

Мир и спас Ноју од свих светова!

Verse: 80

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ми тако награђујемо оне који раде добра дела,

Verse: 81

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

Verse: 82

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо затим потопили.

Verse: 83

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Исте вере као и он био је и Аврам,

Verse: 84

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

кад је своме Господару дошао искреног срца,

Verse: 85

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

кад је своме оцу и своме народу рекао: „Шта то ви обожавате?

Verse: 86

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

Зар желите лажна божанства уместо Аллаха?

Verse: 87

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И шта о Господару светова мислите?“

Verse: 88

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И он баци поглед на звезде,

Verse: 89

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

па рече: “Ја сам болестан!”

Verse: 90

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

И они га оставише, окрећући се од њега.

Verse: 91

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

A он се њиховим киповима прикраде, па их упита: „Зашто не једете?

Verse: 92

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

Шта вам је па не говорите?“

Verse: 93

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И кришом им приђе ударајући их десном руком,

Verse: 94

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

па му народ журећи дође.

Verse: 95

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

„Како можете да обожавате оне које сами клешете?“ Упита,

Verse: 96

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

„кад Аллах ствара и вас и оно што направите?“

Verse: 97

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

„Припремите за њега ломачу“, повикаше, „па га баците у ватру!“

Verse: 98

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

И хтели су да му направе замку, али Ми њих учинисмо најпониженијим.

Verse: 99

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

„Идем тамо где ми је мој Господар наредио“, рече, „Он ће ме упутити где треба.

Verse: 100

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Мој Господару, даруј ми честит пород!“

Verse: 101

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

И Ми смо га обрадовали дечаком благе нарави.

Verse: 102

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

И кад је он одрастао толико да је почео у послу да му помаже, Аврам рече: „О мој синко, у сну сам видео да треба да те закољем, па шта ти мислиш?“ „О оче мој“, рече, „поступи онако како ти се наређује; видећеш, ако Аллах да, да ћу све издржати.”

Verse: 103

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И кад њих двојица послушаше, и он га положи челом према земљи,

Verse: 104

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Ми га позвасмо: „О Авраме,

Verse: 105

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

ти си одлучио да обистиниш свој сан - а Ми овако награђујемо оне који раде добра дела.“

Verse: 106

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

То је, заиста, било очигледно искушење!

Verse: 107

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Великом жртвом га искуписмо,

Verse: 108

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима смо му сачували спомен.

Verse: 109

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је у миру Аврам!

Verse: 110

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

Verse: 111

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник,

Verse: 112

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

и обрадовали смо га Исаком, веровесником и добрим човеком,

Verse: 113

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

и благословили смо и њега и Исака; а међу њиховим потомцима има верника и неверника очигледних.

Verse: 114

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

И Мојсију и Арону смо дали благодати,

Verse: 115

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

па и њих и њихов народ смо спасили велике невоље,

Verse: 116

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

и помогли им, па су они били победници,

Verse: 117

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

и дали им јасну Књигу,

Verse: 118

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

и обојицу на Прави пут упутили,

Verse: 119

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима им сачували спомен.

Verse: 120

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека су у миру Мојсије и Арон!

Verse: 121

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

Verse: 122

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а њих двојица су, уистину, били Наше слуге, верници.

Verse: 123

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Илија је био посланик.

Verse: 124

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад он рече народу свом: “Зар се не бојите?

Verse: 125

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

Зар се молите Балу, а остављате најбољег Створитеља,

Verse: 126

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Аллаха, свога Господара и Господара ваших древних предака?“

Verse: 127

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Они га назваше лажовом и зато ће, сигурно, сви они у Ватру да буду приведени,

Verse: 128

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим Аллахове искрене слуге,

Verse: 129

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и у каснијим нараштајима му сачували спомен.

Verse: 130

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Нека је у миру Илија!

Verse: 131

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Ето, тако Ми награђујемо оне који раде добра дела,

Verse: 132

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

он је био слуга Наш, верник.

Verse: 133

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лот је био посланик.

Verse: 134

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо њега и читаву његову породицу спасили,

Verse: 135

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице, она је била са онима који су настрадали,

Verse: 136

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а остале смо уништили,

Verse: 137

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

и ви поред њихових насеља пролазите и дању

Verse: 138

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

и ноћу, па зашто се не уразумите?

Verse: 139

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Јона је био посланик.

Verse: 140

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

А кад побеже на једну лађу препуну.

Verse: 141

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

И са њима баци коцку и коцка на њега паде,

Verse: 142

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

па га риба прогута, а био је заслужио прекор,

Verse: 143

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

и да није био један од оних који Аллаха славе и величају,

Verse: 144

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

сигурно би остао у њеној утроби до Дана кад ће сви да буду оживљени,

Verse: 145

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

и Ми га избацисмо на једно пусто место, а био је болестан,

Verse: 146

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

и учинисмо да изнад њега израсте врежа једне тикве,

Verse: 147

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

и посласмо га стотини хиљада људи, и више,

Verse: 148

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

и они повероваше, и њима смо дали да уживају до одређеног рока.

Verse: 149

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

А упитај их: „Зар су за твога Господара - кћери, а за њих синови?“

Verse: 150

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

Зар смо у њиховом присуству анђеле као жене створили?

Verse: 151

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Они, сигурно, измишљајући говоре:

Verse: 152

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

„Аллах је родио!“ - А заиста су они лажљивци.

Verse: 153

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Зар је Он кћери синовима претпоставио?!

Verse: 154

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Шта вам је, како расуђујете?!

Verse: 155

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Зашто не размислите?

Verse: 156

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Или, ви, можда, имате очигледан доказ?!

Verse: 157

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Донесите своју Књигу, ако говорите истину!

Verse: 158

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Незнанобошци између Њега и анђела сродство успостављају, а анђели одавно знају да ће они који тако говоре у ватру бити бачени.

Verse: 159

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Узвишен је Аллах и далеко од онога како Га они описују!

Verse: 160

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

То не чине Аллахове искрене слуге.

Verse: 161

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Али, ни ви незнанобошци, нити они које обожавате,

Verse: 162

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

не можете никога да одведете у заблуду,

Verse: 163

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

осим оног који ће ионако у Огњу да гори.

Verse: 164

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

Свакоме од нас анђела је одређено место,

Verse: 165

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

ми смо поређани у редове,

Verse: 166

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

и само Њега славимо и величамо!

Verse: 167

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

А незнанобошци су говорили:

Verse: 168

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Да смо ми имали Књигу као што су је имали претходни народи,

Verse: 169

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

сигурно бисмо били Аллахове искрене слуге!“

Verse: 170

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Али у Кур'ан нису хтели да поверују, па сазнаће они!

Verse: 171

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

А Наша реч већ је речена о Нашим слугама, посланицима!

Verse: 172

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Они ће да буду, заиста, потпомогнути

Verse: 173

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

и Наша војска засигурно ће да победи!

Verse: 174

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

Verse: 175

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај их, и они ће да посматрају!

Verse: 176

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Зар они Нашу казну да пожурују?

Verse: 177

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Кад их она стигне, зло јутро освануће онима који су били упозорени!

Verse: 178

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се неко време окрени од њих

Verse: 179

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

и посматрај, и они ће да посматрају!

Verse: 180

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Величанствен је Господар твој, Достојанствени, и далеко од оног како Га представљају они!

Verse: 181

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И мир нека је над посланицима,

Verse: 182

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и хваљен нека је Аллах, Господар светова!